SLEPI I SLABOVIDI: JEDNAKA PRAVA UZ OMILJENE AKTIVNOSTI I DRUŽENJE
Simbol nezavisnosti – beli štap!
Problemi sa kojima se slepi i slabovidi susreću svakodnevno treba da budu u fokusu čitave zajednice, tokom cele godine. Međutim, najčešće se setimo njihovih nedaća tek kada obeležavaju Svetski dan belog štapa u oktobru mesecu.
Predsednik Međuopštinske organizacije slepih i slabovidih (MOSS) Zrenjanin Atila Križik kazao je da beli štap simboliše slobodu i nazavisnost i zato je uzet kao simbol. Istakao je da mu je posebno drago što su ove godine uspeli da organizuju obuku za rad na računaru, koje dugo nije bilo.
– Danas ova populacija može da koristi računar kao i svi drugi. Posebno su nam interesantne društvene mreže, a Jutjub je jedna od najzanimljivijih– navodi Križik.
OMILJENE SPORTSKE AKTIVNOSTI
On se osvrnuo i na planove koje bi želeli da ostvare u narednom periodu i na ono što je već urađeno.
– Želimo da sprovedemo obuke za samostalno kretanje uz pomoć belog štapa, uz podršku Grada. Drago mi je što ova organizacija nastavlja da postoji i radi u dobroj atmosferi. Nažalost, mi ovde nismo iz hobija. Kroz udruženje i radionice razmenjujemo iskustva. Nova saznanja koja se steknu kada se ljudi skupe su neprocenjiva. To treba da negujemo – naglasio je Atila Križik.
Kako vlada sve veće interesovanje članova za sport, planiraju da osnuju i klub koji bi im omogućio da konkurišu za finansiranje raznih projkata.
– Putne troškove uglavnom dobijamo samo za određena takmičenja. Za govorni pikado vlada veliko interesovanje, ali ćemo morati da obezbedimo sredstva za njegovo održavanje, jer ono nije jeftino – rekao je predsednik MOSS-a. Atila Križik je podsetio da je sportski klub postojao sve do 1997. godine kada je morao da bude ugašen zbog nedostatka sredstava.
PROBLEM – NEPRISTUPAČNOST
Savez slepih Srbije u svom proglasu koji je dostavljen na Svetski dan belog štapa upućuje na nemogućnosti sa kojima se ova grupacija stanovništa suočava svakodnevno. Nepristupačnost javnim objektima i saobraćajnoj infrastrukturi poput trotara samo su neke od njih.
Apeluju na rešavanje problema administracije i potpisivanja jer bi im to omogućilo da budu jednaki kao i ostali građani. Edukacija osoba sa oštećenim vidom je, takođe, veoma važna. Posebno za učenike u inkluzivnom obrazovanju čiji je cilj da steknu samostalnost koja će im omogućiti da funkcionišu nezavisno od porodice i da se ostvare kao ravnopravni članovi društva.
– Stvaranjem uslova za zapošljavanje, slepima se omogućuje pravo na egzistenciju – poručuju iz organizacije.
Savez slepih Srbije apeluje na sve državne institucije da građanima oštećenog vida u potpunosti omoguće ostvarivanje svih prava koja im po zakonu sleduju i osnovu invaliditetnosti pripadaju. Pomenuta organizacija se zalaže za uvećanje dodatka za pomoć i negu drugog lica i za njegovo usklađivanje sa realnim troškovima.
OBUKE I ASISTENTI
Sekretarka zrenjaninske organizacije slepih i slabovidih Radmila Marinković je objasnila koliko traje obuka za korišćenje belog štapa i zašto je on toliko važan.
– Edukacija je individualna. Neko ima potrebu da savlada određenu deonicu u gradu, a neko u sopstvenoj kući. Uglavnom se radi osnovna instruktaža belim štapom. Nekad je potrebno 4-5, određenim osobama dva puta da prođu kroz obuku – objasnila je Marinković koja je i lični asistent.
Istakla je da ovladavanje belim štapom zavisi od centra za ravnotežu i od orijentacije. Kada se govori o slabovidima koji imaju mali nedostatak vida (to znači da naziru siluetu), nužno im je manje vremena za obučavanje. Takođe, oni koji imaju centralni vid se mnogo lakše snalaze nego oni koji imaju periferni.
– Beli štap im služi kao pomagalo, ali i kao znak prepoznavanja. Veoma često se desi da budem pratilac nekome ko nema beli štap kod sebe jer ga ne koristi, a niko ne zna da vodim slepu osobu. Dešavalo se i da nalete na nas – rekla je Radmila Marinković.
M. Solarov