Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Globalni indeks medijskih sloboda (World Press Freedom Index) uzima vrednosti od 0 (najbolje stanje) do 100 (najlošije stanje). Pri tome, stanje se ocenjuje kao dobro ukoliko je indeks u rasponu od 0 do 15 poena, kao prilično dobro (15–25 bodova), kao problematično (25–35 bodova), kao loše (35–55 bodova) i kao veoma loše (55–100 bodova). Svake godine se ocenjuje i rangira 180 zemalja.
Dimenzije koje se procenjuju su: 1. stepen zastupljenosti različitih mišljenja u medijima, 2. nezavisnost medija (od političkih, privrednih, verskih i drugih uticaja), 3. kvalitet medijskog okruženja i stepen autocenzure, 4. zakonodavni okvir, 5. transparentnost, 6. kvalitet infrastrukture koja podržava proizvodnju vesti i informacija i 7. stepen nasilja nad novinarima i medijima.
Pomoću pomenutog indeksa smo sagledali stepen medijskih sloboda u zemljama članicama EU i državama Zapadnog Balkana (Srbija, Albanija, BiH, Crna Gora i Severna Makedonija) u periodu 2013-2019. godina.
Od ukupno 180 rangiranih zemalja, u 2013. godini prosečan rang za svih 28 zemalja članica EU je bio 30, a u 2019. godini 33. Dakle, EU kao celina je blago pogoršala svoju poziciju (-3) na rang listi tokom 6 posmatranih godina. Pri tome, prosečna vrednost Indeksa za područje EU (20,2)
kazuje da se stanje može oceniti kao
prilično dobro.
Sa druge strane, države Zapadnog Balkana (ZB) su u daleko lošijoj poziciji po pitanju medijskih sloboda. Njihov prosečan rang je u 2013. godini bio 92, a u 2019. godini 87. Iako je u pitanju blago poboljšanje za ovu grupu zemalja (+5), činjenica je da one kao grupacija veoma zaostaju za EU kada je u pitanju sloboda medija. Prosečna vrednost Indeksa za zemlje Zapadnog Balkana (30,9) svedoči o tome da je stanje u ovim zemljama, u proseku, problematično.
Posmatrajući pojedinačne države iz našeg uzorka (EU i ZB) i njihove promene na globalnoj rang listi tokom perioda 2013-2019. godina, dolazimo do zaključka da je Srbija tokom posmatranih 6 godina pogoršala svoju poziciju za čak 27 mesta – sa 63. mesta u 2013. „spala” je na 90. mesto u 2019. godini. Ovo je među 33 posmatrane države (28 EU + 5 ZB) treći najveći pad u posmatranom periodu, odmah iza Poljske (pad od 37 mesta) i Malte (pad od 32 mesta).
Ako se posmatraju samo države sa prostora Zapadnog Balkana, onda situacija u našoj zemlji (pad za 27 mesta na rang listi) deluje još dramatičnije, budući da su druge zemlje iz ove grupacije u periodu 2013-2019. godina ostvarile napredak na listi i to: Severna Makedonija za 21 mesto, Albanija za 20 mesta, Crna Gora za 9 mesta i BiH za 5 mesta.
Međutim, treba primetiti i sledeće. Uprosečeni rang na globalnoj listi tokom perioda 2013-2019. bio je: za Srbiju 68, za Hrvatsku 65, za Mađarsku 69, za Grčku 84 i za Bugarsku čak 105. Dakle, iako su članice EU, izgleda da su medijske slobode u Mađarskoj, Grčkoj i Bugarskoj još ugroženije nego u našoj zemlji. Iz ovoga sledi i bitan zaključak – stepen medijskih sloboda je isključivo „unutrašnje” pitanje svake zemlje, tako da napredak u procesu pridruživanja, te eventualno članstvo u EU očito nisu nikakav garant za poboljšanje stanja u ovom domenu.
