SONJA ĆORIĆ, DIREKTORKA OŠ „STEVAN KNIĆANIN”
Želimo da ojačamo saradnju sa školama u gradu
Osmoletka u Knićaninu u proteklom periodu značajno je unapredila uslove rada. Obnovljena je fasada, zamenjena stolarija i modernizovana nastava. Na čelu ustanove već dve i po godine nalazi se Sonja Ćorić, nastavnica tehnike i informatike. Osnovne i master studije završila je na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin”. Počela je da radi 2004. godine u osnovnim školama u Vojvodi Stepi i Mužlji, a pet godina kasnije prešla je u Knićanin. U prosveti je angažovana već 18 godina, a nedavno je položila ispit za licencu za direktore ustanova.
Šta je u prethodnom periodu urađeno u Školi radi poboljšanja uslova nastave?
– Najvažnije je bilo modernizovanje digitalne infrastrukture, pre svega, nabavkom kompjutera, projektora i „pametne table”. Pored toga, uslovi boravka i rada u školi su značajno unapređeni i obimnim građavinskim radovima. Istakla bih kompletnu sanaciju mokrih čvorova, zamenu spoljašnje stolarije i rasvete, postavljanje dvorišne ograde i renoviranje spoljnje fasade. Škola je sada lepše i bezbednije mesto.
Koji su prioriteti za naredni period?
– Škola nema salu za fizičko vaspitanje, te će prioritet biti rešavanje tog problema. Želja nam je i da opremimo letnju učionicu koja bi omogućila nastavu u prirodi. Osim toga, konstantno pokušavamo da rešimo problem nedostatka ambicija učenika, koji se javlja kao posledica slabe konkurencije u školi. Iz tog razloga želimo da ojačamo saradnju sa školama u gradu i pojačamo učešće u različitim manifestacijama, takmičenjima i sportskim turnirima, ali i da im budemo domaćini. Cilj je da učenici iz Knićanina što manje budu izolovani i što više u interakciji s vršnjacima. Kada su u pitanju investicioni prioriteti, istakla bih modernizaciju grejanja, da sa lož ulja pređemo na gas.
Koliko dece pohađa OŠ „Stevan Knićanin”?
– Škola deli sudbinu Knićanina, što je manje stanovnika u selu, manje je i naših đaka. Zajedno sa predškolskim grupama, ove godine imamo 120 učenika pod svojim krovom.
Kako biste uporedili uslove rada i kvalitet obrazovanja u malim sredinama u odnosu na gradske?
– Knićanin se nalazi na prelepoj lokaciji. Okružuju ga tri reke. U neposrednoj blizini je ušće Begeja u Tisu, a nekoliko kilometara dalje je ušće Tise u Dunav. Kada vremenski uslovi dozvoljavaju, naši učenici se lakše nego oni u gradu mogu baviti školskim aktivnostima u prirodi. Takođe, Beograd i Novi Sad nisu daleko, pa organizujemo poste muzejima i bioskopima. Do kraja ove godine u planu je odlazak na Sajam knjiga i u pozorište. Zbog manjeg broja učenika nastavnici bolje poznaju ćake i u mogućnosti su da im se značajnije posvete. Vršnjačkog nasilja je manje nego u gradskim školama. Manja je konkurencija među decom, pa je i manje stresa. Međutim, to je i razlog nedostatka ambicije kod učenika. Većina se odlučuje da ide linijom manjeg otpora, da uz manje učenja nastavi školovanje u srednjim školama u Titelu, jer je tamo konkurencija slabija nego u većim gradovima. Tome doprinosi i jako loša saobraćajna veza sa Zrenjaninom. Javnog prevoza skoro da i nema, što uskraćuje mogućnost našim učenicima da učestvuju u zajedničkim vanškolskim aktivnostima sa svojim vršnjacima iz grada i drugih naselja.
Da li postoje izazovi u pronalasku nastavnog kadra?
– Za sada nemamo problem. Jedini deficit je na mestu nastavnika fizike i matematike, što je karakteristično i za druge škole u Srbiji. S učenicima rade kvalifikovane osobe, koje poseduju sve potrebne pedagoške kvalitete, a ja bih istakla i ljudske. Atmosfera u kolektivu je dobra.
Koje ste prioritete sebi postavili kada ste došli na mesto direktorke?
– Osnovni cilj mi je da škola iz godine u godinu bude sve bolje mesto za rad i boravak, kako učenicima tako i zaposlenima. To podrazumeva modernizaciju nastave i popravku objekta koji sam zatekla u prilično lošem stanju. Znala sam da je to nemoguće ostvariti bez dobre saradnje sa Gradom, Pokrajinom i Državom, odnosno učešća na projektima koji obezbeđuju sredstva potrebna da se planovi ostvare. Prethodne dve godine bih opisala kao uspešne, ali je još puno posla preda mnom, ako želim da ispunim sve postavljene ciljeve. Zahvalni smo svim institucijama i kompanijama koje pomažu da naša škola uspešno radi i napreduje.
Jovana Šormaz