Šta ako porastu kamatne stope?

Piše: dr Dejan Molnar,
vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

U uslovima visoke inflacije, na gubitku su oni koji „drže” (štede) novac. Kamatne stope na oročene depozite u evrima (sa rokom dospeća preko godinu dana) su na nivou od ispod 1%, dok je godišnja inflacija u EU u martu 2022. dostigla 7,5%. Kamatna stopa nije dovoljno visoka da očuva realnu vrednost (kupovnu moć) novca. Pomoću glavnice (štednog uloga) uvećane za zarađenu kamatu danas se može kupiti manje dobara nego što je moglo sa uloženim iznosom pre godinu dana. Sa druge strane, korisnici zajmova su, barem za sada, na dobitku. Nominalni rast zarada (u dinarima) je veći od rasta cena, što u situaciji kada postoje niske i nepromenjene kamatne stope i fiksni devizni kurs, znači da inflacija „jede” kamatu i dug. Pitanje je do kada će to tako moći da traje.
Rast kamatnih stopa se koristi onda kada treba ograničiti raspoloživu količinu novca u rukama građana (smanjiti tražnju) kako bi se obuzdala inflacija. Politika „skupog novca” (restriktivna monetarna politika) ima za cilj da smanji pritisak na rast cena. Povećanje kamatnih stopa bi snažno pogodio dužnike (građane, privredu i državu) tako što bi im uvećao iznose koje treba da otplaćuju.
U strukturi ukupnog javnog duga Srbije dominiraju obaveze u stranoj valuti (73,9%), dok je udeo dinarskih 26,1%. Od toga, učešće obaveza u evrima iznosi 57,6%, a zatim slede dolarske (11%) i one u ostalim stranim valutama (0,8%). U slučaju preduzeća, čak 76,2% kredita je izraženo u evrima, dok je udeo dinarskih 23,5%. Valutna struktura ukupnog duga stanovništva prema bankama je nešto drugačija – 54% pozajmica su „dinarske”, dok je oko 46% kredita vezano (indeksirano) za evro.
Povećanje referentne kamatne stope NBS bi moglo da prouzrokuje porast mesečne rate za postojeće kredite sa varijabilnom (promenljivom) kamatnom stopom, odnosno onom koja je vezana za EURIBOR. Od početka 1999. godine, pa do danas, visina tromesečnog EURIBOR-a se menjala – maksimalnu vrednost u ovom periodu dostigla je oktobra 2008. (5,43%), dok je minimalna zabeležena sredinom decembra 2021. godine (-0,602%).
Uzmimo za primer dugoročni (stambeni) kredit u iznosu od 50.000 evra, sa (preostalim) rokom otplate od 20 godina. Kamatna stopa na ovakvu vrstu kredita se formira tako što se na tzv. fiksnu marginu (koja danas iznosi oko 3%) dodaje vrednost EURIBOR-a (koja je ovih dana negativna i iznosi -0,461%). Na taj način se dolazi do kamatne stope od oko 2,5% po kojoj se kredit otplaćuje (3% – 0,46%). Mesečna rata (anuitet) za ovakav kredit iznosi oko 264 evra, što znači da bi korisnik zajma tokom perioda otplate banci vratio ukupan iznos kamate od oko 13.400 evra (ukoliko se uslovi ne promene). Međutim, ako bi se obistinilo ono od čega danas svi dužnici strahuju (rast EURIBOR-a), to bi značilo da će korisnici kredita morati da podnesu dodatni teret. Ukoliko bi on dostigao iznos od oko 2,5% (koliko je bio početkom 2009.), to bi značilo da bi ukupna kamatna stopa bila 5,5% (3%+2,5%). Mesečna rata bi tada porasla na 340 evra, dok bi korisnik kredita morao da vrati banci čak 2,35 puta više kamate nego po danas važećim uslovima (31.600 naspram 13.400 evra). Navedeni primer slikovito opisuje (i najavljuje) do kakvih poteškoća u otplati kredita bi moglo doći u uslovima agresivnijeg rasta kamatnih stopa.