Važna je podrška porodice, lokalne sredine i države
Nedavno je, raspodelom novca, okončan javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava za ekonomsko osnaživanje i podsticanje razvoja ženskog preduzetništva na teritoriji Grada. Za razliku od prethodne godine, kada je lokalna samouprava izdvojila dva miliona dinara isključivo za subvencionisanje nabavke mašina, sada će preduzetnice novac moći da koriste i za kupovinu repromaterijala, uređenje i pokrivanje dela troškova za zakup poslovnog ili proizvodnog prostora.
Ove godine iz budžeta Grada planirano je za tu namenu pet miliona dinara. Pomoć je jednokratna i nepovratna, a najviši pojedninačni iznos je 250.000 dinara po jednom privrednom subjektu.
– Prepoznali smo važnost ekonomskog osnaživanja žena jer to doprinosi i razvoju našeg Grada. Ove godine smo više nego udvostručili iznos koji smo im namenili. Posebno nam je bitno da pomognemo ženama sa sela da postanu uspešne preduzetnice – rekao je gradonačelnik Simo Salapura.
POSAO JE PITANJE IZBORA
Prema rečima Izabele Balint iz Unije poslodavaca Zrenjanin, u Srbiji ne postoji „registar” ženskih firmi. Procena institucija je da u našoj zemlji ima oko 30 odsto preduzeća na čijem su čelu dame, a slično je i u našoj sredini.
– Pozitivno je to što Grad već drugu godinu zaredom izdvaja sredstva za razvoj ženskog preduzetništva i što sve više dama pokreće privatan biznis. Moj utisak je da se situacija menja. Ranije su žene kretale u privatni biznis zato što nisu mogle da pronađu posao. To im je bila jedina šansa da budu radno angažovane. Danas sve više njih ne razmišlja o tome da se negde zaposli, već otvaraju sopstvene firme, preuzimaju rizik i pronalaze kreativna rešenja za stvaranje profita. Možemo slobodno reći da žensko preduzetništvo polako postaje stvar izbora. Smatram da su fondovi i programi koji pružaju podršku ženama u ovim poduhvatima vrlo značajni. Ima mnogo konkursa na koje mogu da se jave i iskoriste pogodnosti. No, sve to mora još da se unapredi, pre svega mislim na transparentnost procesa i uslove – rekla je Izabela Balint.
Žene preduzetnice, dodala je naša sagovornica, imaju mogućnost da konkurišu za novac za pokretanje posla, nabavku mašina, softvera, kao i za nastupe na sajmovima. Unija poslodavaca konstantno se trudi da im pomogne kroz razne aktivnosti (informisanje članova o aktuelnostima, edukacijama).
– Ako pričamo o tržišnim uslovima, realna situacija je baš teška. Žene se na tržištu moraju boriti za profit i opstanak kao i preduzetnici i tu je borba velika. Nema emocija, garancija, prednosti – istakla je Balint.
POTREBNO JE OHRABRENJE
O problemima sa kojima se žene susreću razgovarali smo i sa Radoslavom Aralicom, predsednicom Zrenjaninskog edukativnog centra (ZEC). Kako je rekla, u slučaju da odluče da započnu sopstveni posao, izazovi zavise od toga da li žive u ruralnim ili urbanim sredinama. Vezani su za specifičnost položaja žena u našem društvu. Jedna od većih prepreka je da one koje pokrenu privatni posao, nemaju pravo na plaćeno porodiljsko odsustvo kao druge zaposlene.
– Pre svega, tu je pitanje podrške u primarnoj porodici za preduzetničku ideju. Često ženi nedostaje potpora najbližih, to ih obeshrabruje i zato godinama oklevaju da uđe u preduzetničke vode. Sve je usko povezano i sa pristupom novcu. Ako nemaju sopstvenih sredstava, moraju da podižu kredite. Ukoliko je hipotekaran (a većina jeste), onda se postvlja pitanje koliko žena ima nekretnine i ispunjava ovaj uslov. Žene u ruralnim ne razlikuju se od onih u urbanim sredinama u delatnosti koje započinju. Najčešće su to uslužne delatnosti, poput frizerskih ili kozmetičkih salona. Zbog toga su za mnoge programi podrške pravo rešenje – objasnila je Aralica.
Miroslava Malbaški
PODRŠKA SJAJNIM IDEJAMA
Na nedavno održanom sastanku gradskih čelnika sa predstavnicama udruženja žena iz naše sredine razgovarano je o unapređenju ženskog preduzetništva. Bila je to prilika da učesnice predstave svoje aktivnosti i proizvode, kao i da razmene saznanja i iskustva. Promovisan je i projekat socijalne franšize „Bio sapuni” sa praktičnom obukom, koji je realizovala Sanida Klarić, predstavnica neprofitne organizacije „Bio ideja za održivi razvoj”. Gradonačelnik Simo Salapura najavio je da će lokalna zajednica nastaviti da podržava sjajne ideje.
ŽENE NA SELU NEMAJU NI METAR ZEMLJIŠTA
Bivša predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost prof. dr Zorana Mihajlović nedavno je istakla da je neophodno donošenje akcionog plana za osnaživanje žena.
– Mnogo je dama kojima treba nada, kao i podrška da krenu na put osamostaljivanja i dolaska do posla. Trenutno 92 odsto žena u ruralnim područjima nema niti jedan metar zemljišta u svom vlasništvu – rekla je Mihajlović.
