Trudom meštana i sveštenstva staro zdanje ponovo zasijalo
Od doseljavanja u vojvođansku ravnicu meštani Melenaca pod zaštitom su Svetog Nikole – Nikolaja Mirlikijskog. Prazniku prenosa njegovih moštiju iz Mire Likijske (današnja Turska) u Bari, Melenčani su posvetili hram i kapelu na groblju. Mnoge domove krasi njegova ikona, a najveći broj porodica proslavlja ga kao krsnu slavu. Da u ovom selu neguju svoje kulturno i duhovno nasleđe pokazuje i činjenica da posvećeno već desetak godina obnavljaju hram. Sada se oslikava svod crkve, navodi Jovan Veselinov, paroh i starešina hrama.
ZDANJE IZ 18. VEKA
– Podaci ukazuju na to da je crkva izgrađena oko 1790. Najpre je oslikavanje ikonostasa, tronova i pevnica 1806. godine bilo povereno Arseniju Teodoroviću, jednom od najznačajnijih slikara klasicizma u Srbiji. Znatno kasnije, 1864, zidne slike će raditi Nikola Aleksić. Pored neizrecive umetničke lepote slika, zanimljiv je i njihov odabir. Na zidovima su četiri velike kompozicije: Hristova propoved u hramu, Vavilonsko ropstvo, Krunisanje Stefana Prvovenčanog rukom Svetoga Save i Hristovo raspeće. Duboko zagledani u ove scene dobijamo konkretan odgovor o čvrstom duhovnom i nacionalnom identitetu Srba u Banatu – navodi sveštenik Veselinov.
Prema njegovim rečima, još jedno u nizu retkih i vrednih umetničkih dela jeste Hristov grob, koji je takođe u procesu obnove. Do danas ostaje nepoznato ime njegovog autora. Čuvaju se i brojni sakralni predmeti (ripide, darohranilica iz 1860, pozlaćeni putir koji je donet pri doseljavanju).
Drugi objekat koji se obnavlja jeste kapela posvećena takođe Svetome Nikoli, dar porodice Dimitrijević svome narodu. Sagrađena je po projektnim nacrtima poznatnog arhitekte Vladimira Nikolića, 1895. godine. Ikonostas je oslikao Uroš Predić.
OSETLJIVI I KOMPLEKSNI PODUHVATI
Ovima zdanjima je u prethodnom periodu pretila velika opasnost od trajnih oštećenja, navodi naš sagovornik.
– Bogata crkvena opština u Melencima, nekoliko godina nakon završetka Drugog svetskog rata ostaje bez imovine i osnovnih izvora finansiranja. Od tada se održavanje hrama svodi isključivo na dobrovoljne priloge meštana. No, ugledni domaćini dele istu muku sa svojom crkvom. Njima se takođe oduzima veći deo imovine – ističe melenački paroh.
Prema njegovim rečima, božjom milošću, trudom sveštenika i vernog naroda, krajem 20. i početkom 21. veka počinju obimni konzervatorsko-restauratorski radovi na crkvi. Prva faza, od 2012. do 2015, odnosila se na spoljašnje uređenje. Izvedena je nova konstrukcija tornja opšivena bakarnim limom, sanirana je stolarija, potom i satovi na tornju. Malterisana je fasada sa ukrasima, a usledili su i molersko-farbarski radovi i elektrifikacija zvona. Restauracija enterijera sprovodi se od 2018. do danas. Nosioci investicija za spoljašnje radove bili su država, pokrajina, Grad i manjim delom meštani. Unutrašnji se izvode isključivo od dobrovoljnih priloga Melenčana i ljudi poreklom iz ovog mesta.
– Svedočim osetljivom i krajnje kompleksnom poduhvatu. Do sada smo uspeli da veći deo zidova dekorišemo po uzoru na ornamentisanje crkava 19. veka u Vojvodini. Osvežili smo uljane slike na bočnim zidovima. Sanirana su oštećenja od vlage. Hristov grob većim delom je restauriran – istakao je starešina hrama.
Duhovni život u Melencima uvek je bio bogat. Danas Jovan Veselinov teži ka tome da vrati bogoslužbena i druga sabranja u porodice, među najmlađe. Najviše mu pomažu roditelji, koji su se većinski opredelili da deca pohađaju versku nastavu.
– U našoj školi taj procenat je izuzetno visok, oko 91 odsto od ukupnog broja učenika. Većina te dece su nosioci mnogih aktivnosti. Nisu ograničene isključivo za dešavanja u crkvi i velike verske svetkovine. Praznici kroz Svetu liturgiju jesu osnov i epicentar naše erupcije. Oni se kroz humana i druga dobra dela šire celim mestom, a ponekad dosežu i dalje – ističe melenački paroh.
Miroslava Malbaški Foto: Jovan Drndak Njegović i Miroslav Ćirić
HUMANOST NA DELU
Sveštnik Jovan i đaci okupljeni oko projekta „Srboljupče” obezbedili su odeću, obuću, rančeve, knjige i hranu za decu slabijeg materijalnog statusa. Zajedničkom akcijom podigli su igralište u porti. Svoje mesto predstavljali su na mnogim manifestacijama širom zemlje. Na međunarodnom sajmu obrazovanja u Novom Sadu osvojili su srebrnu medalju za „Srboljupče”. Proputovali su i upoznali veliki deo Srbije. Bili su gosti kod patrijarha Porfirija. Tokom godine organizuju svetosavsku akademiju, dečje vaskršnje igre, proslavu hramovne slave, veliku duhovsku litiju, Badnji dan, Božić.
