Od osnivanjasu krovna ustanova kulture u gradu. Stalna postavka, ali i izložbe koje organizuju privlače veliku pažnju domaće i stručne javnosti. O novim postavkama i planovima za naš list govori istoričar Siniša Onjin, v.d. direktora Narodnog muzeja. Najveći poduhvat koji je pred njima jeste zamena kompletnih instalacija. Vrednost investicije je dva miliona dinara. Onjin navodi i da željno iščekuju objavu kapitalne monografije. Nove postavke upriličiće kustosi, a u najavi su i gostovanja. Nisu zaboravili ni mališane za koje su pripremljene mnogobrojne radionice i kreativni sadržaji.
Tu su i kamerne postavke, predavanja, koncerti, festivali u atrijumu. Krajem decembra 2021. otvorena je izložba pod nazivom „Merak mi je… Hedonizam u delima zbirke Likovne umetnosti Narodnog muzeja Zrenjanin”, autorke Olivere Skoko. Naš sagovornik objašnjava da ona predstavlja svojevrstan iskorak u odnosu na dosadašnje izložbene aktivnosti.
ZA BOLJU UŠTEDU ENERGIJE
– Njena osobenost se ogleda u tome što je jedna tako kompleksna tema kao što je hedonizam prikazana na dinamičan način, kroz sintezu likovne umetnosti, muzejskih eksponata, stihova i anegdota pa i muzike. Drago nam je što beleži veliku posećenost i izaziva interesovanje ne samo Zrenjaninaca, već i gostiju iz drugih sredina – ističe Onjin.
Prema njegovim rečima, obnova osvetljenja je najveći poduhvat za koji su ozbiljno spremni. Naftna industrija Srbije (NIS) i Grad su na konkursu „Zajednici zajedno” prepoznali ovaj problem i dodelili im potreban novac. Onjin kaže da do kraja marta planiraju da uvedu novu i kvalitetniju rasvetu u prostorije gde su stalne postavke, izložbene salone, holove, depoe i kancelarije.– Postojeća je neadekvatna i u lošem stanju. O tome dovoljno govori podatak da je od ukupne površine prostora, koja iznosi oko 3.000 metara kvadratnih, LED rasvetom pokriveno svega 10 odsto. Zamena će se izvoditi u fazama, usled čega će delovi Muzeja biti zatvoreni u narednom periodu. Osim u estetskom i muzeološkom smislu, prednosti se ogledaju i u smanjenoj emisiji trošenja ugljen dioksida i poboljšanju energetske efikasnosti kroz smanjeni utrošak električne energije za oko 30 odsto – navodi naš sagovornik.
MONOGRAFIJA – SVOJEVRSNA LIČNA KARTA
Kada je reč o monografiji, radovi su započeti u leto 2021, neposredno nakon Onjinovog imenovanja na mesto v. d. direktora. Kako kaže, ideja vodilja je bila da Muzej nakon više od 100 godina postojanja dobije kvalitetnu, bogato ilustrovanu i luksuzno opremljenu knjigu o sebi kakva do danas nije napisana i koja bi predstavljala njegovu svojevrsnu ličnu kartu.
– Izdavanjem takve publikacije mi bismo se pridružili drugim muzejima u našem bliskom okruženju, koji su taj posao već uradili. Do sada je izrađena preliminarna verzija rukopisa, koja je prošla rigoroznu kontrolu tima recenzenata sastavljenog od najeminentnijih stručnjaka u oblasti muzeologije. Dali su svoje primedbe i sugestije u skladu sa kojima se trenutno odvijaju odgovarajuće korekcije i dopune. Očekujem da svetlost dana ugleda tokom ove godine – objašnjava Onjin.
On podseća i da se ove godine navršava 70 godina otkako Muzej radi pod današnjim nazivom. To je, dodaje, bilo 16. juna 1952. Namera zaposlenih je da, osim pomenutih aktivnosti, akcenat u sadržajima stave i na istorijat same ustanove i značaj koji je ona imala u kulturnom životu grada od Drugog svetskog rata do danas. Rekonstrukcija stalne postavke Prirodnjačkog odeljenja još jedan je od projekata u najavi.
STRUČAN I SPOSOBAN KADAR
Realizacijom projekta, koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja, proširiće se i na botanički segment.
– Prirodnjačko odeljenje u svom fondu poseduje bogatu kolekciju herbarskih primeraka, kao i semenar, koje je publika dosad imala priliku da vidi samo u okviru povremenih izložbi. Osnovni cilj projekta bio je proširenje stalne postavke Prirodnjačkog odeljenja, kako bi se publici predstavio veći deo prirodnog i kulturnog nasleđa sa područja srednjeg Banata. Nova postavka biće postavljena početkom marta na drugom spratu u okviru Prirodnjačkog izložbenog prostora – ističe prvi čovek Muzeja.
Ostali planovi i njihova realizacija u ovoj instituciji u najvećoj meri zavise od ishoda konkursa koji raspisuju Ministarstvo kulture i informisanja, odnosno Pokrajinski sekretarijat za kulturu. Nastaviće se sa arheološkim istraživanjem lokaliteta Stari grad u Novom Bečeju, a započet je i rad na digitalizaciji muzejske arhive.
– Očekujem da uradimo novu postavku Sobe istorije sporta u čemu imamo veliku podršku gradonačelnika. U planu su i dva gostovanja izložbe „Dakle, Vi ste taj Uroš Predić?” u Herceg Novom i Trebinju, koja su zbog pandemije bila odložena. To je signal da smo prepoznati kao dobar i stručan muzej ne samo u zemlji, nego i u regionu.
Sa ponosom bih istakao da imamo stručan kadar koji je sposoban da iznese ovako ambiciozno postavljene zadatke i ostvari zacrtane ciljeve. Najzad, moja lična želja je da sledećeg meseca budem domaćin sastanka direktora svih banatskih muzeja sa ciljem razmene iskustava i saradnje u zajedničkim projektima, kako regionalnim, tako i onim sa evropskim predznakom – poručuje Onjin.
– Postojeća je neadekvatna i u lošem stanju. O tome dovoljno govori podatak da je od ukupne površine prostora, koja iznosi oko 3.000 metara kvadratnih, LED rasvetom pokriveno svega 10 odsto. Zamena će se izvoditi u fazama, usled čega će delovi Muzeja biti zatvoreni u narednom periodu. Osim u estetskom i muzeološkom smislu, prednosti se ogledaju i u smanjenoj emisiji trošenja ugljen dioksida i poboljšanju energetske efikasnosti kroz smanjeni utrošak električne energije za oko 30 odsto – navodi naš sagovornik.
