Kvalitet pašnjaka sve je lošiji, a veliki problem jeste i uzurpacija plodnih površina namenjenih za ispašu. Zbog toga je ugrožena ishrana stoke, navode neki od uzgajivača krava i ovaca sa kojima smo razgovarali.
OSAKAĆEN TARAŠKI PAŠNJAČKI ODBOR
Obradivo zemljište koje se graniči sa pašnjacima u Tarašu često je nepravilnog oblika, pa su poljoprivrednici iskoristili priliku i produžili svoje parcele, zauzevši delove pašnjaka i pretvorivši ih u oranice, ističu u Pašnjačkom odboru Taraša.
Ova praksa je dovela do gubitka plodne zemlje, tako da su za ispašu stoke ostale površine jako lošeg kvaliteta. Kako kaže Boža Marinkov, predsednik Odbora, u pitanju su neobradive slatine i utrine pod trstikom koje ne daju kvalitetnu travu.
Naš sagovornik objašnjava da je zapravo uzurpirano oko 200 od 529 hektara koje je 1992. godine uredbom tadašnje Vlade vraćeno selu i povereno na upravljanje Pašnjačkom odboru.
Zbog otete zemlje, Odbor se obraćao republičkom inspektoru za poljoprivredno zemljište kako bi se utvrdio njen status. Da bi dokazali da li je zemljište pretvoreno iz pašnjaka u oranice i da li je sporna zemlja izuzeta iz Uredbe, Marinkov objašnjava da bi morali da angažuju advokata i geodetsku službu koji bi potvrdili stanje na terenu, kako bi onda inspektor mogao da deluje.
Pored toga, na taraškim pašnjacima narušen je i vodni režim što takođe utiče na pad kvaliteta ispaše. Od čišćenja kanala 2011. godine, kada je, kako iz Odbora kažu, ispražnjen čikoš, sva voda se sliva u veliki kanal koji višak odvodi u Tisu.
– Kada godišnje bude manje padavina, pašnjaci ostaju suvi. Zato pregovaramo sa JVP „Vode Vojvodine” da se napravi ustava koja bi pomogla u rešavanju ovog problema – objašnjava Marinkov.
JESENjA PAŠA BOLJA OD PROLEĆNE
Tomaševčani nemaju problem sa uzurpacijom pašnjaka, već sa time što su oni zapušteni, kažu u tamošnjem Udruženju stočara. Površina njihovih pašnjaka je oko 300 hektara, i koriste se za ispašu 700 grla krava i 1.000 ovaca. O ovim površinama godinama niko ne vodi računa, kaže Nenad Bogdanov, predsednik Udruženja.
– Na proleće je situacija bila jako loša jer od paše skoro ništa nije bilo. Na jesen je bilo bolje zato što je usled kiše krenula da raste trava. Međutim, krave su imale da pasu tek toliko da budu site, jer je trava bila vodena i nedovoljnog kvaliteta – ocenjuje Bogdanov.
Zbog loše ispaše stoku je bilo potrebno dohranjivati. Kako Bogdanov ističe, lucerke u slobodnoj prodaji skoro da nema, a cena je izuzetno nepovoljna. U poređenju sa prošlom godinom, skočila je za 100 dinara po bali, a s obzirom na to da krava dnevno pojede 15 do 20 kilograma, dodatni troškovi su veliki, ističe stočar iz Tomaševca.
Primećuje i to da zbog trenutno nedovoljne cene uzgajivači stoke odustaju od nabavke teladi za tovljenje.
BIKOVI SE JEDVA PRODAJU
U Tomaševcu je sve manje stočara, ali broj stoke ostaje isti jer se ljudi trude da ukrupnjavaju broj grla, kaže Nenad Bogdanov. Ipak, dešava se i da ne mogu da isprate tempo i da brzo odustanu. Najveća muka stočarima trenutno su niske cene, pogotovo bikova, kaže Bogdanov, dodajući da se izjednačila cena žive mere bikova i svinja.
– Umesto obećanih 230 dinara za kilogram, bikovi se jedva prodaju za 150 dinara. Klanice imaju puno robe, pa ne žure pri kupovini – zabrinut je Bogdanov.
