Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Mere za pomoć i podršku građanima i privredi tokom pandemije korona virusa (2020-2021) bile su izrazito neselektivne. Uprkos tome što se moglo pouzdano utvrditi koja preduzeća su imala najviše nedaća u poslovanju (smanjenje prihoda, gubitke), kreatori javnih politika su primenjivali „uravnilovku” (svima podjednako). Sredstva iz budžeta su dobijali subjekti iz ugroženih sektora (turizam, ugostiteljstvo, automobilska industrija, saobraćaj, umetnost, zabava), ali i oni koji su beležili rast prihoda zbog prirode svoje delatnosti (trgovina hranom, kućnom hemijom, lekovima, građevinarstvo, informaciono-kumunikacione tehnologije).
Na taj način je potrošeno više novca poreskih obveznika nego što je bilo potrebno, a doprinosilo se i povećavanju postojećih nejednakosti. Da se tada nije davalo i onima kojima pomoć nije bila potrebna država bi danas imala više novca na raspolaganju (ili više kapaciteta za novo zaduživanje. Bila ni u prilici da dodatno pomognu siromašnijim slojevima stanovništva čiji je standard ugrožen zbog poskupljenja hrane i energenata.
Usled novonastalih geopoliltičkih okolnosti, pojedina preduzeća koja posluju u sektoru energetike i hrane, ali i u farmaceutskoj industriji ostvaruju uvećane profite koji su daleko iznad višegodišnjih proseka. Stoga su zemlje članice EU donele odluku da uvedu porez na ekstraprofit za privredne subjekte iz energetskog sektora. Logika od koje se pošlo je da po većoj stopi treba oporezovati one koji ostvaruju „neočekivanu” dobit (znatno višu od uobičajene), a da to nije njihova zasluga. Namera je da se pribavljena sredstva iskoriste za pružanje pomoći onima koji su najviše izloženi udarima energetske i ekonomske krize, a da pri tome za to nisu krivi.
Ekstraprofit se javlja onda kada u nekoj delatnosti dođe do ostvarivanja dobiti koja je iznad one koja se smatra standardnom i uobičajenom. To može biti zasluga preduzeća koja su uspela da povećaju produktivnost zahvaljujući inovativnosti, boljoj organizaciji, unapređenju tehnologije, primeni kvalitetnijih poslovnih procesa i sl. Češći uzrok su neke vanredne pogodnosti na tržištu, kao što su skok cena ili povećana tražnja. Tada se „neočekivani” profit javlja usled eksternih faktora na koje kompanije iz konkretne delatnosti nisu imale nikakav uticaj.
U uslovima aktuelne energetske (i ekonomske) krize ima smisla i opravdanja za uvođenje poreza na ekstraprofit. Dodatno, po većim stopama, bi se mogla oporezovati ona privredna društva koja u toku 2022. godine ostvaruju dobit koja je veća od prosečne za period od poslednjih pet godina. Država bi trebalo da zaštiti one koji su usled ovih nepredviđenih okolnosti pretrpeli štetu, a za to nisu odgovorni. Podsticaji bi bili na račun onih koji ostvaruju neuobičajeno visoke koristi, a da za to nemaju nikakve zasluge.
Porez na ekstraprofit (neočekivani primitak) uvele su brojne države širom Evrope kako bi tim novcem finansirale izdašne subvencije za ugrožene sektore i slojeve stanovništva. Ovakav oblik dodatnog poreza u suštini je jedan doprinos solidarnosti. Svedoci smo krize koja zahteva od onih koji imaju više da pomognu onima koji imaju manje.
