– Treba nam jak, vodeći klub u kojem bi se koncentriso kvalitet, koji bi imao podršku lolakne samouprave i stabilne finansije, tada bi mladi ostajali u Zrenjaninu, ističe Bjelica
– Petorica dečaka iz pionirske ekipe Proletera 2006 nedavno su prešli u Beograd i Zemun. Tamo će imati adekvatan smeštaj, kvalitetan rad sa vrhunskim trenerima, priliku da se afirmišu i odgovarajuće uslove za školovanje. U Zrenjaninu ni jedan klub to ne može da im ponudi. Dečaci odlaze već posle završene osnovne škole, to je nesreća ovdašnjeg fudbala. Naš region je rasadnik fudbalskih talenata, igrači ponikli u ovom delu Banatu igraju u inostranstvu, nastupaju u našim poznatim klubovima, ali Zrenjanin nema ni prvoligaša, a kamoli superligaša. Ovde se dobro radi sa podmlatkom, nije čudo što su pioniri, kadeti i omladinci na meti velikih ekipa – priča Danilo Bjelica, trener sa A licencom koji vodi pionire Proletera 2006, okružni je instruktor za mlađe kategorije i predavač za trenere u Edukativnom centru Fudbalskog saveza Srbije.
Bjelica je ponikao je u Radničkom iz Zrenjanina, igrao je za budvanski Mogren, Novi Pazar, apatinsku Mladost, Budućnost iz Banatskog Dvora, Mladost iz Lukićeva, Rudar iz Ugljevika. Jednu sezonu je proveo na Islandu, a karijeru je završio u Proleteru. Od 2003. godine je trener, opredelio se za rad sa najmlađima.
On smatra da je i u Zrenjaninu, kao i u celoj Srbiji, podmladak bolji deo fudbalske porodice. To je potvrđeno i nedavno kada je naša omladinska selekcija u Novom Zelandu postala svetski prvak. Na državnom, kao i na lokalnom nivou, problem je što ne postoji dovoljno dobar sistem rada i što se juniorima često ne pruža dovoljno prilika da se iskažu, zaključuje Bjelica.
– Primer za to je Zrenjaninac Aleksandar Čavrić, igrač mlade reprezentacije Srbije, koji sada nastupa u Belgiji. A nije jedini… Da je Zrenjaninu ostao bar deo fudbalera iz generacija stasalih desetak godina unazad, naš grad bi sada imao stabilan, respektabilan superligaški klub. Treba nam jedan jak, vodeći klub u kojem bi se koncentriso kvalitet i koji bi imao podršku lolakne samouprave, stabilne finansije. Možda bi to moglo da se postigne saradnjom Radničkog i Proletera. Tada bi mladi ostajali, jer bi igrali u višem rangu, imali priliku da se dokažu na utakmicama sa najboljim ekipama Srbije, šansu da se nametnu selektorima. Verujem da bi tada i tribine bile pune – smatra naš sagovornik. B. MANDIĆ
TALENAT NIJE DOVOLjAN
– Mladi fudbaleri iz Srbije, pa i iz Zrenjanina, uspešno se nose sa fudbalskim velesilama, jer je u tom uzrastu još uvek na prvom mestu talenat, a mi tu prednjačimo. Ali, posle nas oni preteknu zato što imaju dobar sistem rada – od polutalenata stvaraju vrhunske igrače, dok kod nas od vrhunskog talenta često iznikne osrednji fudbaler. Jasno je da je talenat je samo deo uspeha, uz nesumnjivu darovitost, potrebnop je isto toliko rada – navodi Bjelica.
VOLIM DA STVARAM IGRAČE I TIM
– Rad sa mlađim kategorijama je trenerski posao u pravom smislu reči, jer se direktno utiče na razvoj i formiranje fudbalera. Volim da stvaram igrače i tim, da radim na duže staze, da nisam potrošna roba, odnosno trener koji je angažovan samo da „vadi kestenje iz vatre“. Zato sam odbio ponude nekoliko klubova jer je njihova ideja bila da im pomognem da premoste probleme, a treneru treba vreme da napravi dobar tim i dođe do željenih rezultata – kaže Danilo Bjelica.
