Dom više nije mesto za najsiromašnije akademske građane, već za one najuspešnije. Stanari su odlični studenti koji se bore za svoju budućnost, kaže dugogodišnja upravnica te ustanove Tanja Dulović
Kada je pre pet godina stigao iz Ugljevika, u Republici Srpskoj, Dragan Lazić, koji je na master studijama na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Predić”, smeštaj je pronašao u Studentskom domu „Mihajlo Predić – dr Miša”. Tada nije ni slutio da će tu pronaći prijatelje zauvek, na Fakultetu dobiti znanje, a Zrenjanin zavoleti.
– Teško mi je i da pomislim da odem iz ovog grada, iz ovog Doma, tu su moje najlepše godine života – kaže Dragan, inače student-prodekan. – Stanari ovog doma raznih su struka, mnogi rade na tome da ostanu u Zrenjaninu, a zahvaljujući dolasku investitora, pa imam dobre šanse da se želje ostvare. Zavoleo sam ovaj grad i voleo bih da ostanem u njemu.
Tako su govorile i neke prethodne generacije, iz devedeset i neke… Danas su uspešni stručnjaci širom bivše Jugoslavije, Evrope, ima ih i u Kanadi, Francuskoj, Nemačkoj, Belgiji… A bili su samo devojke i mladići sa indeksima, koji su u Zrenjanin stigli putem znanja. U Zrenjaninu, koji su mnogi videli prvi put, dom su našli u Studentskom domu „Mihajlo Predić – dr Miša”. I ostali u njemu do sticanja akademskog zvanja. Neki i posle toga. A prošlo je 55 domskih godina…
– Obeležavanje jubileja je dobra prilika da se iskaže zahvalnost svima koji su doprineli da Dom danas izgleda ovako, da se uvek traži mesto više, što govori o popularnosti domskog smeštaja. Dom više nije mesto za najsiromašnije, već za najuspešnije, stanari Doma su odlični studenti koji se bore za svoju budućnost, koji na taj način pomažu svojim roditeljima u ovim teškim ekonomskim vremenima. Popularna cena jeste jedan od razloga za smeštaj u Domu, ali i ne presudan. U samom vrhu razloga je i što se tu upoznaju prijatelji za ceo život, što se lakše uči, studenti se osamostaljuju, postaju snalažljiviji, postaju tolerantniji, što nikada nije dosadno, uvek je tu neko da pomogne kad zatreba, a, bogme, možete se i zaljubiti i naći životnog saputnika – napominje uz smeh upravnica Tanja Dulović. Mnoge domske ljubavi su prerasle u brak i trajni zajednički život.
ODLUKU O OSNIVANjU DONEO SREZ
Zahvaljujući stanarima, Dom je večno mlad: mada je nedavno „napunio” 55 godina, ne da se vremenu…
– Mi koji smo imali sreću da je naš posao vezan, pre svega, za mladost i pamet, možemo samo da budemo zahvalni što učestvujemo u stvaranju i početku nečijih naučnih, poslovnih i životnih karijera. Iskreno se nadamo da će vreme pred nama doneti nove investicije u naš Studentski dom, da se najpre izgradi menza i da svaka soba dobije kupatilo. Dakle, mnogo posla je pred nama. Pedeset i pet – to su zrele godine, ali, ustvari, ovo je rana mladost našeg Doma – kaže Tanja Dulović, koja je na ovom radnom mestu od 2002. godine.
Tri decenije Ustanova nosi i ime Mihajla Predića – dr Miše, a i vek je od njegovog rođenja.
Daleke 1963. godine, 20. novembra, na osnovu opšteg zakona o školstvu, Skupština sreza Zrenjanina, na zajedničkoj sednici oba veća, donela je rešenje o osnivanju studentskog doma „radi smeštaja studenata Više tehničke škole i Više pedagoške škole”. Predsednik je bio Žarko Župunski.
Dom je imao najpre 243 stanara, ali je kasnijim renoviranjem i poboljšanjem uslova života i rada u njemu, taj broj smanjen na 208. Stanari su bili studenti iz nekadašnje Jugoslavije, a sedamdesetih godinana prošlog veka bilo je i studenata iz Afrike i Azije. Za 55 godina, bilo je više od 5.000 stanara.
U skladu sa vremenom, i sam Dom je menjao status i izgled. Do 1993. bio je samostalna ustanova, a od tada je u sastavu Studentskog centra „Novi Sad”, čiji je osnivač Autonomna Pokrajina Vojvodina. Ime Mihajla Predića poneo je od 1988. godine, kada je obeležena 25. godišnjica.
Od većih renoviranja se izdvaja izgradnja krova, proširivanje kupatila, izgradnja ograde i sanacija košarkaškog terena sa rasvetom. Studenti imaju čitaonicu, besplatni internet, tv salu, teretanu, domsku prodavnicu. Po uslovima stanovanja spada u drugu kategoriju posle ovih renoviranja 2007. kada su kompletno sanirani podovi, stolarija, fasada, a zamenjen je i dotrajali nameštaj.
Sada ima mesta za 208 studenata, u trokrevetnim i četvorokrevetnim sobama. U nekoliko navrata su obavljani radovi u cilju poboljšanja uslova stanovanja, kao što je rekonstrukcija kotlarnice i izgradnja potpuno nove i savremene internet mreže, uz pomoć Pokrajinske vlade.
PRIJATELjSTVO JE ZA – DESETKU
I dan–danas važi krilatica da ko nije stanovao u studentskom domu, kao da nije ni studirao. Jer, tamo se stiču prijateljstva za ceo život, akademske građane koji u njemu stanuju zbližavaju i problemi i radosti. U njihovim indeksima nikada neće biti zapisana ona najvažnija ocena – iz prijateljstva, drugarstva, uzajamnog pomaganja…
Da je to tako, govori i primer generacije iz 1990. godine – nekadašnji stanari Doma, među kojima je bio i organizator susreta Goran Marinković, direktor Kulturnog centra u Zrenjaninu, okupljaju se povremeno da bi se setili „kako je nekada bilo”.
– To je ta naša generacija devedsetih godina prošlog veka. Mladi i puni želja. U Zrenjaninu smo našli svoj dom, a okupili smo se da se podsetimo kako to beše. Naravno, Studentski dom i upravnica Tanja Dulović su nam otvorili vrata nekada i naše kuće koja sada izgleda mnogo lepše, sa sportskim terenima, prelepim dvorištem gde smo u hladovini drveća organizovali zajednički ručak. Ma, osećali smo se kao da iz Doma nismo ni otišli – rekao je za naš list Goran Marinković 2016. godine.
Od 2003. godine, u Domu se održavaju „Dani studenata”. Studenti su veoma ponosni na njih jer ih retko koji dom ima… sve je tu – sportska nadmetanja, izložbe, modne revije, druženje… Može se reći da od useljenja, studenti misle na ovu manifestaciju na koju su, kao i uprava, ponosni jer je jedinstvnena među vojvođanskim domcima.
Fotografija Radenka Ivanovića, nekadašnjeg stanovnika Doma, najbolje pokazuje kako se Dom voli: „Čuvaj dom, i on će tebe”.
DR MIŠA
Mihajlo Predić je bio pripadnik pokreta otpora, studirao je medicinu u Zagrebu, a stažirao u našoj gradskog bolnici, gde ga je zatekao i rat. Priključio se pokretu otpora, ali je uhapšen i streljan zajedno sa narodnim herojem Sonjom Marinković 31. jula 1941. godine na Bagljašu.
Odluku o imenu, na inicijativu Saveza boraca, doneli su zbor studenata i zbor radnika, a u dokumentu iz tog vremena je potpis direktora Veselina Protića.
STUDENTI IZ IRAKA
Dom je izgrađen još 1963. godine i u njemu je bilo mesta za 243 studenta, a jedno vreme su ovde bili smešteni i strani studenti. U njemu je 1969. godine bilo dosta Iračana, a početkom devedesetih i studenata iz Rumunije.
