TRIBINA ZRENjANINSKOG SOCIJALNOG FORUMA U SALI KUD-A „PETEFI”

  • Posledice privatizacije u agraru

    Naša država može da bude tužena ako korporacija ne ostvari željeni profit – upozorava publicista Milenko Srećković

Velike međunarodne korporacije nisu prijatelj poljoprivrede, a Srbija je u više slučajeva ušla u aranžmane sa njima. To je pretnja za njen suverenitet. Klauzule u ugovorima sadrže odredbe po kojima naša država može da bude tužena ako korporacija ne ostvari željeni profit. U toku su dva takva slučaja u kojima preti obaveza da im se isplati 200 miliona dolara. Korporacije se ne libe da tuže ni tako snažne države kao što su Nemačka i Austrija.
Ovo je, u petak na tribini Zrenjaninskog socijalnog foruma, rekao publicista Milenko Srećković, osnivač Pokreta za slobodu. Domaćin tribine održane u sali KUD-a „Petefi” bio je politikolog Miroslav Samardžić. Srećković se posebno osvrnuo na „otimanje zemlje” kroz proces privatizacije:
– Otimanje je započeto kroz privatizaciju, principom da se „privatizuje kapital”, bez nominalnog razdvajanja društvenog od državnog zemljišta. Zar treba reći nešto ubedljivije od činjenice da Agencija za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije i pokojna Verica Barać lično, nikada nisu dobili odgovor od Agencije za privatizaciju da li je zaista sve zemljište poljoprivrednih preduzeća bilo „društveno” ili državno? Iza ove anomalije stoji državno telo – Uprava za katastar, a verovatno i nadležna ministarstva. Na taj način nastali su takozvani tajkuni, kojima se i danas ide na ruku – ocenjuje Srećković.
Zanimljivo gledište on je dao kroz opis društvene svojine:
– Društvena svojina nastala je – de fakto – kao zadružna, radom i investiranjem dela zarada zaposlenih, ali se iz političkih razloga vodila kao „društvena”. Ustavom iz 2006, društvena svojina proglašena je za prolaznu kategoriju koja se mora pretvoriti u privatnu. Nezakonitosti počinjene u likvidaciji društvene svojine kroz privatizaciju 253 poljoprivredna preduzeća ostavile su bez posla 65.000 radnika.
M. STOJIN