Neophodna podrška države
Privrednici, od kojih su mnogi bili i direktori tekstilnih fabrika u nekadašnjoj Jugoslaviji, predložili su nekoliko mera za pokretanje tekstilnih pogona u Srbiji, od oko 150 radnih mesta u Novom Bečeju, do blizu 500 u Beogradu, Pirotu, Zrenjaninu, Rumi. Tu su nekada i bili tekstilni pogoni, pa dugodišnji rukovodioci tekstilnih fabrika – Pera Milanović, „Kluz” – Beograd, Tomislav Pavlović i Aleksandar Savić – „1.maj” – Pirot (vlasnik tekstilnog pogona), Bogomir Bojić, bivši direktor „Kluz-Tisa” – Novi Bečej, vlasnik tekstilnog pogona u Novom Bečeju i Mladen Kešelj – vlasnik tekstilnog pogona u Zrenjaninu, smatraju da bi savremeno opremljene tekstilne fabrike sa obučenim radnicima uspešno radile.
Bar pola od onog što dobijaju stranci
– Spremni smo da svoje poznavanje tehnologije izrade odeće, kao i lične kontakte koje imamo sa poznatim evropskim tekstilcima, stavimo u funkciju povećanja tekstilnih kapaciteta u Srbiji. Pored nas bi se mogli obučavati mladi tekstilni inžinjeri za rukovođenje procesima proizvodnje, a obezbedili bismo i obuku mladih radnika za rad u proizvodnji – kažu oni u pismu koje su nam uputili.
Tekstilni preduzetnici predlažu državi da za domaće investitore obezbedi 50 odsto finansijskih sredstava po radniku koje se obezbeđuju stranim kompanijama (u Nišu, Leskovcu, Zrenjaninu…), ne više od 4.500 evra po radnom mestu, u zavisnosti da li je „grinfild” ili „braunfild” investicija.
Kako niko od njih nema hipotekarni kapacitet za finansijsku garanciju za obezbeđenje subvencioniranih sredstava, oni predlažu da se za sredstva zadrži vlasništvo nad građevinskim zemljištem, objektom, opremom i celom infrastrukturom za onaj iznos koliko je ukupna vrednost subvencije (hipotekarna zaloga u korist Vlade Srbije).
Imovina kao garancija
Vlasništvo zajmodavca bi trajalo dok traje program obaveze zadržavanja broja radnika za koje su dobijene subvencije. Posle toga, izgrađeni objekati sa opremom i infrastrukturom bi postali vlasništvo firme, osnivača DOO.
– Smatramo da na ovaj način u narednih šest meseci možemo zaposliti oko 1.000 -1.500 ranika u tekstilnoj industriji Srbije, koji će proizvoditi odeću za najpoznatije evropske modne kuće. Kako bismo imali što veću izvesnost u obezbeđenju poslova, prethodno ćemo tražiti od budućih partnera da nam upute pismo o namerama da će, najmanje u narednih pet godina, puniti naše izgrađene kapacitete svojim narudžbinama – kaže za „Zrenjanin” Milovan Bojić, vlasnik „Mondeksa”.
Kako se poslovi u tekstilnoj industriji ugovaraju šestomesečno, bilo bi poželjno, napominju ovi privrednici, da počne realizacija ove investicije, a proizvodnja najkasnije polovinom aprila.
