U gradu Sunčane ulice
Piše: Milena Bečejac
„Živela je, na sunčanoj strani ulice…” Davna vremena i grupa „S vremena na vreme”. I vreme, sadašnje, a leto. Promenljivo, čak i u Sunčanoj ulici u Zrenjaninu (paralelna je sa Aradi Janjoša). Leto je počelo, hladno i kišovito, pa su došle pripeke, pa je opet ovih dana bilo kišovito. Prvo, da se obradujemo kada bude Sunce zažarilo, posebno na ovim našim, zrenjaninskim trgovima – peče pod nogama, prži asfalt, beton, granitne ploče. Sada, posle kiša, da nam najavi da će, kako je došlo, tako i proći. Jer, jutra već mirišu na jesen. Sveti Ilija je, „a od Svetog Ilije, sunce sve milije”.
Uprkos vrelini, uprkos komarcima „kao roda”, uprkos 25 odsto zdravoj vodi u vodovodu (zrenjaninski izum koji bi valjalo „patentirati” jer ili jeste ili nije, za ovako nešto još nisam čula), leto je doba kada bar malo možete da se opustite, da zaboravite na grejanje, kapute, sneg i lapavicu… Uh…
Leto u gradu. Korzo fest. „Banatska bajka” u najlepšoj bašti na svetu, Gradskom parku. Druženje u sopstvenoj organizaciji – što u dvorištu, što na nekom izletištu (mada ih baš nema mnogo), što u kafićima…
Naravno, sve ima i svoju drugu stranu. Jer, često morate da, sa sunčane strane ulice, bežite u hlad. Vazduha nema, jer nema dovoljno ni zelenila. Zato stariji Zrenjaninci izlaze u šetnju po kraju kada zahladni, a to je vreme kada bi već trebalo da se spremaju za spavanje. Dakle, kao da se vraćaju u mladost. E, to je lepo. Šetati jer tako volite, a i doktor mi je rekao da moram, kažu. Ali, šta nije lepo. Pa nije lepo to što morate u velikom luku da zaobilazite kontejnere iz kojih se šire raznorazni „miomirisi”. Leto je, kontejneri su puni otpadaka, plus kore od lubenica i dinja, pa im je teško prići osim ako ne stavite štipaljku na nos.
Ima toga još. No, dala bih sve zime ovog sveta za jedno leto. Makar i ovakvo kakvo je na užarenom asfaltu… Ali, evo ga i avgust, pa za njim stiže i septembar. Zato, šetajte, idite na odmor, korzirajte, uživajte…