Nekada se igrao fudbal, a sada na terenu pasu krave
Poznato je to da je kao jedanaestogodišnjak Duško Tošić fudbal počeo da trenira u Zrenjaninu, budući da u njegovom rodnom Orlovatu te 1996. već dve godine nije postojao fudbalski klub. Svakog dana u grad ga je vozio tata, ispričao je čuveni fudbaler nedavno za naš list.
A klub ne postoji ni danas, četvrt veka kasnije. U međuvremenu je ugašeno i Kulturno-umetničko društvo, tako da mladi u ovom selu nemaju nijedan kolektiv gde bi se bavili sportom, umetnošću i drugim aktivnostima. Sportsku čast Orlovata brane još samo igrači banatskih šora – tim „Orlovatski orlovi”.
DECA NEMAJU ČIME DA SE BAVE
Orlovat je danas jedno od tri sela sa teritorije Zrenjanina, od ukupno 22, koje nema fudbalski klub. Nalazi se u društvu Jankovog Mosta i Lukinog Sela, iako ima oko tri puta više stanovnika, prema podacima popisa iz 2011. Fudbalski klub, koji je tokom sedamdesetogodišnje istorije nosio nazive Crvena zvezda i Železničar, ugašen je oktobra 1994. godine zbog organizacionih problema, navode u Fudbalskom savezu Zrenjanina. Ista je bila sudbina i Rukometnog kluba „Uroš Predić”, koji je takođe ugašen devedesetih godina 20. veka.
Seoski fudbalski stadion je u međuvremenu zapušten, tako da danas služi uglavnom za ispašu krava.
Zato u Orlovatu više ne važi izreka da je fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu, ističe Biljana Popadić, predsednica Saveta tamošnje Mesne zajednice. Prema njenim rečima, izgovor da u Orlovatu svakako nema omladine nije tačan, što potvrđuju i podaci orlovatske Osnovne škole „Uroš Predić”: pohađa je 87 učenika, uz devetoro dece pripremnog, predškolskog uzrasta.
– Deca u selu nemaju čime da se bave u slobodno vreme i ovo je veliki i dugoročni problem. Razlozi za to su mnogi: manjak interesovanja, nedostatak sredstava ili prosto nema ko da pokrene decu. Mesna zajednica nema novca da popravi nebezbedne terene. Tim povodom smo se oglašavali više puta, ali bezuspešno. Ovo je pitanje za Sportski savez grada jer naša deca nemaju gde da „troše” svoju mladalačku energiju – navodi naša sagovornica.
Kako kaže, pre tri godine „ugasilo” se i Kulturno umetničko društvo „Uroš Predić”, koje je bilo uspešno i osvajalo mnoge nagrade.
Sportom se za sada mladi Orlovaćani mogu baviti na časovima fizičkog vaspitanja budući da OŠ „Uroš Predić” ima salu. U okviru ovog predmeta, kako navode u Školi, postoje i sekcije.
POBOLJŠATI USLOVE ZA ONE KOJI SE VRATE U SELO
Jovana Čančar Berković se, nakon što je završila Visoku tehničku školu, zbog posla iz Orlovata preselila u Zrenjanin. Osim nedostatka sportskih i drugih kolektiva, ona ističe da je jedan od najvećih problema života na selu slaba povezanost sa gradom, naročito ako ljudi nemaju automobile.
– Železničkog saobraćaja više nema, iako postoje pruge za Novi Sad, Zrenjanin i Beograd. Sada su funkcionalne samo za teretne vozove. Osim toga, postoje jedan radnički i jedan đački autobus ujutru, a isto tako je i u povratku. To i jeste jedan od najvećih razloga zašto mladi odlaze iz sela – navodi naša sagovornica. Dodaje da, uprkos tome, ima i onih koji se posle nekog vremena vrate u selo zbog visokih troškova života u gradu.
Možda bi ih bilo i više kada bi u Orlovatu bilo mogućnosti za kvalitetnije provođenje slobodnog vremena.
– Nije problem u deci i omladini, naravno. Sredstva za aktivnosti i poboljšanje kvaliteta života mladih u našem mestu biće glavna tema Saveta MZ – navodi Biljana Popadić.
ZA ORLOVAT IGRAO I MILAN ERCEGAN
Prvi fudbalski klub u Orlovatu, prema podacima Fudbalskog saveza grada (FSG), 1924. godine osnovao je Č. Alvirović. Zabeleženo je i to da je prvu loptu kupio Steva Živanov. Kao najuspešnijeg člana ovog sportskog kolektiva, meštani Orlovata upamtili su Milana Kovačkog, a Stevan Francuski smatra se najboljim strelcem. FSG takođe ima podatak da je za orlovatski fudbalski klub igrao i Milan Ercegan, koji je tokom tri decenije bio predsednik Svetske rvačke federacije, i kojem je posvećen legat u Sobi sporta zrenjaninskog Narodnog muzeja.
SELO VREDNIH I USPEŠNIH LjUDI
Jovana Čančar Berković navodi da je Orlovat selo sa velikim potencijalom. – Imamo reku Tamiš, zatim veoma posećenu manifestaciju „Dani Uroša Predića”, leti se organizuju i sportski turniri, tako da donekle ima događaja za mlade. Takođe mi se čini da se u Orlovatu rađa više beba nego pre desetak godina. Oni koji se vrate, uglavnom se opredeljuju za bavljenje poljoprivredom, tako da su mnoga gazdinstva izgradile sopstvene brendove, proizvodeći zdravu hranu. To su vredni i maštoviti ljudi. Osim toga, iz ovog malog sela poteklo je i jako puno uspešnih ljudi u svetu sporta, medicine, kulture – navodi naša sagovornica. Među njima je i Jovanina starija sestra Ivana Bezrukova Čančar, doktorka filoloških nauka koja radi na Institutu za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti.
