Koliko je alarmatna situacija u uzgoju svinja, moglo se zaključiti i na nedavno održanom skupu u Privrednoj komori Vojvodine. Farmeri su uputili zahtev državi da što pre reaguje i konkretnim merama zaustavi propadanje domaće proizvodnje svinjskog mesa. Jedan od zaključaka odnosi se i na nekontrolisan uvoz, što je doprinelo da u domaćoj proizvodnji nema ni 100.000 krmača za prašenje.
„Nova ekonomija” objavila je statističke podatke koji najbolje oslikavaju situaciju u uzgoju svinja. U prvih devet meseci uvezli smo 213.000 prasića (najviše iz Danske) i oko 31.000 tona svinjskog mesa čiji kvalitet nije uvek proveren. Neposredni proizvođači ističu da kajmak skidaju naši veći klaničari i uvoznici, dok domaći uzgajivač, u utakmici niskih cena, nema nikakvu računicu. Zbog toga je i u ovom delu Banata u poslednjih godinu dana ugašeno na desetine manjih farmi na kojima su se tovile svinje i proizvodili prasići.
Jedan od malobrojnih koji je uspeo da opstane je Dragomir Davidov iz Melenaca. Posetili smo njegovu farmu u kojoj je deo obora prazan.
– Zahvaljujući zatvorenom ciklusu proizvodnje od sopstvene genetike i krmača, pa do tova i stočne hrane, još smo, kako se to kaže na nogama. Ali, daleko je to od onog vremena kada je ovde bilo i blizu hiljadu grla. Sada je u mojim oborima stotinak tovljenika, 40 prasića, desetak priplodnih krmača i nešto priplodnog materijala – prenosi nam Dragomir.
Naš sagovornik smatra da je sve to sa uvozom, pre svega prasića, kao i zamrznutog svinjskog mesa, planski urađeno. Cena otkupa tovljenika je poslednjih mesec ili dva varirala od 300 pa do 210 ili 220 dinara za kilogram žive mere. Za prasiće se plaćalo 400, a potom 300 ili 350 dinara.
– Ko da radi u takvim uslovima. Zbog toga mali proizvođači ne mogu da opstanu, naročito u ovoj godini kada je kukuruz skup. Uskoro se očekuje da cena bude i do 50 dinara za kilogram, toliko već košta kada se prodaje na malo – naglašava Davidov koji se uzgojem svinja bavi 60 godina, ali najavljuje da se priprema za penziju.
On pozdravlja predlog Udruženja odgajivača da država, za potrebe robnih rezervi, otkupi svinje uz paritet kilogram žive mere za osam kilograma kukuruza. Veliki klaničari na ovu temu se ne izjašnjavaju, iako smo pokušali da dobijemo informaciju i od njih. U susret nam je izašao Nebojiša Tomić koji ima šest mesara. Otvoreno i bez kalklulacija prokomentarisao je sadašnju situaciju.
Dragomir Davidov
Nebojša Tomić
– Svi se zalažu da kupujemo domaće, čak imamo i obavezu da na proizvodima koje izlažemo i prodajemo to obeležimo na poseban način. Jedno je pričati i dobijati političke poene, a drugo je ono što se događa u životu. Na tržištu mogu da opstanu samo velike klanice i trgovinski lanci. Mi sitniji borimo se kako znamo i umemo. Svinja je u ovom delu Banata sve manje. Zahvaljujući korektnosti mojih kooperanata kojima plaćam dogovorenu cenu žive vage, imam sigurnu sirovinu, te je u mojim mesarama prodaja svinjskog mesa povećana za polovinu – kaže Tomić.
Koliko na sve utiče ovo veliko talasanje cena, odnosno pojeftinjenje tovljenika i prasića, najslikovitije je objasnio iskusni melenači mesar Ivica Čokolov.
– Da li zato što zbog pandemije nije bilo svadbi i drugih većih okupljanja, ove godine se više traže prasići, bez obzira što im je cena iz meseca u mesec vairala. U svom domaćinstvu uzgajam ove životinje, ali nemam neku posebnu računicu – kaže Čokulov.
Treba dodati i to da su u ovom periodu izuzetno poskupeli proizvodi od mesa. Na primer, kilogram čvaraka košta i 2.000 dinara, a kilogram svinjske masti je 400 dinara. Kada je u pitanju potrošnja svinjskog mesa, podaci Privredne komore govore da je ona oko 20 kilograma po stanovniku u razvijenim zemljama, što je tri ili četiri puta više u odnosu na našu državu.
