Mladi poljoprivrednici stekli nova znanja i iskustva
Nismo se slučajno opredelili da trodnevnu školu zadrugarstva organizujemo u „Mrkšićevim salašima”. Ova zadruga iz Srpskog Itebeja je odličan primer kao može da se zaokruži proces proizvodnje od njive do trpeze. Na ovom području ima još dobro organizovanih zadruga. To su „Agro Klek”, „Agrosoj” iz Neuzine, „Plast” iz Srpske Crnje, „Veljo Lukić Kurjak” iz Lukićeva. Na njihovom primeru, kroz stručna predavanja i iskustva sa terena, želimo da zadrugarima iz cele Pokrajine pokažemo kako udruživanjem može da se dođe do vrhunskih rezultata – istakla je Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine na otvaranju druge Letnje škole vojvođanskih zadrugara koja je održana od 12. do 14. juna.
Dvadesetak mladih poljoprivrednika slušalo je predavanja profesora sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Među njima su bili dr Zoran Keserović, dr Žarko Ilin i dr Vitomir Vidović.
– Država poslednjih nekoliko godina veliku pažnju posvećuje zemljoradničkim zadrugama i selu. Pet godina unazad obnovljeno je ili aktivirano oko hiljadu zadruga koje su prepoznate kao nosioci razvoja svoje sredine. Međutim, brine me to što sam na putu od Novog Sada do Srpskog Itebeja primetio vrlo malo plastenika i voćarskih plantaža. Potrebno je da se promeni struktura poljoprivredne proizvodnje u korist voćarstva i povrtarstva, jer je to isplativije – rekao je Dragan Škorić, član SANU i predsednik Odbora za selo.
I sami zadrugari zdušno podržavaju ideju ovakvog okupljanja i upoznavanja sa novim trendovima u proizvodnji i savremenim tehnologijama. U ovogodišnjoj školi bilo je najviše polaznika iz ovog dela Banata.
– Korisna su nam stručna predavanja, ali i praktični primeri koje smo videli u „Mrkšićevim salašima”, „Plastu”, „Agrosoju” i u Beškoj. U Zrenjaninu ima 55 zadrugara. U ovom trenutku, uz razvijenu primarnu proizvodnju, cilj nam je izgradnja sopstvenih skladišnih prostora – kaže Darko Gavrilović direkor ZZ „Zrenjanin”.
Nandor Vereš iz neuzinskog „Agrosoja” hvali brojne mere podrške i podsticaje koje država daje poljoprivrednicima. On napominje da se zadruga u Neuzini opredelila za više površina pod voćem i povrćem i da već stižu pozitivni finansijski rezultati. Dragan Grahovac, direkor „Sloge” iz Krajišnika, navodi da je ta zadruga od ministarstva za selo dobila nepovratnu pomoć od 150.000 evra i da je novac iskoristila za opremanje podnog skladišta.
Zadrugari su obišli novu klanicu, silos, pekaru, hotelsko-turistički kompleks „Mrkšićevih salaša”, a potom su se obreli i na njivama ovog kolektiva. Uverili su se da su usevi, uprkos suši, u solidnom stanju.
– Primenjujemo sve agrotehničke mere i koristimo najsavremeniju opremu. Žetva pšenice kreće ovih dana. Očekujemo prosečan prinos od oko osam tona po hektaru. Imamo silose kapaciteta 40.000 tona, tako da možemo bez problema da uskladištimo sav rod sa sopstvenih i njiva naših kooperanata – naglašava agronom „Mrkšićevih salaša” Milan Đokić.
Vrsni stručnjak u povrtarstvu profesor dr Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu zapaža da vojvođanski zadrugari i proizvođači u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji ne zaostaju u bilo čemu od onih iz Evropske unije.
– Možda nam nedostaje više prerađivačkih kapaciteta da sve što proizvedemo bolje i skuplje plasiramo na domaće i strano tržište – rekao je profesor Ilin.
N. Božović
U SRPSKI ITEBEJ SE DOLAZI I OSTAJE
– Zadrugarstvo u Srpskom Itebeju ima tradiciju dugu stotinu godina. Ovde je nekada bilo osam zemljoradničkih i drugih zadruga. Mi smo krenuli pre tri decenije. Danas imamo 330 zaposlenih. Vratio se život u naše selo. Ono se ne napušta, već se u njega dolazi i ostaje. Imamo ljude iz Vršca, Vrbasa, Novog Sada, Zrenjanina koji su u našoj sredini prepoznali mogućnost da rade i da žive – rekao je pozdravljajući goste Vojislav Mrkšić, vlasnik i direkor „Mrkšićevih salaša”.
17 KUĆA ZA OPŠTINU SEČANj
– Više od dve milijarde dinara država je uložila u razvoj ruralnih sredina i u obnovu putem projekta „500 zadruga u 500 sela”. Ovaj program ćemo nastaviti svesni da je to jedini ispravan put da zaustavimo veliku migraciju stanovništva iz seoskih sredina. Na nedavno završenom konkursu čak 17 seoskih kuća opredelili smo mladim bračnim parovima sa područja Opštine Sečanj – istakao je Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu.
