Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i onima u grobovima život darova – reči su vaskršnjeg tropara u kojem je sadržana osnova hrišćanskog učenja i vere, jer da Hristos ne vaskrse, uzalud bi bilo sve što se pre i posle toga desilo. U kalendaru zauzima posebno mesto i nosi epitet praznika nad praznicima.
Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici pripremaju se da u nedelju, 2. aprila, proslave Vaskrs prazničnim bogosluženjima u hramovima i u svojim domovima, u krugu porodice. Iako su i dalje na snazi epidemijske mere, a sa pandemijom korona virusa i dalje se vodi teška bitka, čiji kraj svi željno iščekujemo. Ovo je drugi Uskrs koji su vernici i rimokatoličke i pravoslavne veroispovesti dočekali drugačije nego inače.
O duhovnom aspektu praznika govorio je jerej Veselin Vlaški, starešina hrama Svetog arhangela Mihaila – Ruska crkva.
VASKRSENJE-VEČNO POSTOJANJE
– Već skoro dve hiljade godina vaskršnji praznici rađaju radost u našim srcima. Život je pobedio smrt, ljubav je pobedila zlo… Isus Hristos je vaskrsao! Naš Spasitelj je ustao iz groba, dušom i telom, preobražen za novo, večno postojanje. Vaskršnja zvona, širom sveta, sa našim dušama pevaju o toj istini i objavljuju tu radost. Zato, od vernika do vernika, odjekuju čestitke, kao ispovedanje vere: Hristos vaskrse-vaistinu vaskrse!
Vaskrs je praznik kada u krugu porodice, najdražih, provodimo vreme, radujemo se Vaskrsenju i posvećujemo jedni drugima. Za taj događaj smo se pripremali postom, a krunisali smo ga sjedinjenjem sa Gospodomsvetim pričešćem – smislom hrišćanskog života.
U ovim burnim vremenima, svima nam je potrebno da imamo ljubavi jedni prema drugima, ne samo za ovaj praznik, nego uvek. Kada je ona među nama, onda je i sam Gospod prisutan, jer je On sam ljubav koja se daje svima. Samo je potrebno da otvorimo naša srca i da Mu dozvolimo da se useli u nas. Tek tada ćemo osetiti tu ljubav i moći da je delimo sa drugima što nam je najpotrebnije u vremenu iskušenja – rekao je otac Veselin uz pozdrav Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!
VERSKA NASTAVA IMA VELIKU ULOGU
Nedelja iza nas poslednja je sedmica velikog posta i naziva se stradalna ili strasna – podseća Milenka Ružić, veroučiteljica. Prema njenim rečima, tih dana, kroz bogosluženja se prisećamo događaja vezanih za stradanje i vaskrsenje Isusa Hrista.
Verska nastava ima veliku ulogu. Tu je da ukaže, da ponovi priču o svim tim zbivanjima toliko strašnim, a opet toliko spasonosnim za nas, kaže naša sagovornica, i dodaje da je svaki dan, velik, značajan i vodi ka prazniku nad praznicima.
– Iako se, uglavnom, još uvek realizuje na daljinu, verska nastava kroz prikladne sadržaje podstiče učenike, pogotovo uoči Vaskrsa, da razumeju i prihvate krsnu žrtvu Isusa Hrista koja će ih pobuditi da i sami neguju želju i ulože trud radi postizanja sopstvenog spasenja. Sve što govorimo i radimo na časovima sabrano je i proističe iz događaja ove sedmice koja kulminira Vaskrsenjem.
Jasno je da deci nije lako da razumeju da je Isus Hristos svojom žrtvom iskupio svet od greha i omogućio svim ljudima da mogu postati učesnici večnog života, ali je bitno da shvate da, kao što je Hristos podneo žrtvu na Veliki petak, tako smo i svi mi pozvani da podnosimo neku vrstu žrtve radi sopstvenog spasenja. Kroz post, molitvu, aktivan liturgijski život, brigu o drugim ljudima i njihovim potrebama, odgovornim ponašanjem u svim prilikama – objašnjava Milenka Ružić.
Za Uskrs, kao i za Božić, vezano je dosta običaja, a najpoznatiji svakako jeste farbanje jaja. Spomen je na nevino prolivenu krv Hristovu, a u većini slučajeva boje se u crveno. Ono najlepše, ostavlja se i čuva u domovima kao čuvarkuća do sledeće godine kada će se zameniti novim.
DAN RADOSTI I VESELjA…
Ksenija Mihić, etnološkinja i kustoskinja u Narodnom muzeju objašnjava da se datum slavljenja Uskrsa pomera u granicama vremenskog intervala od pet nedelja. Po starom kalednaru praznuje se između 22. marta i 25. aprila, a po novom između 4. aprila i 8. maja. Osnovna ideja predstavlja verovanje u cikličnost – rađanje novog života, prirode, obnavljanje agrarnih svečanosti.
– Veliki petak je najtužniji dan, pa je čitava obredna praksa vernika predstavljena kao podsećanje na taj događaj. Postoje radnje koje su strogo zabranjivane, ali i one koje je tada trebalo uraditi. Svaki posao u kući i na njivi je odlagan. U nekim selima u Banatu žene se nisu češljale. Zabranjeno je bilo korišćenje eksera ili igala, jer se verovalo da se time povređuju Hristove rane – kaže Ksenija Mihić.
Uskrs je dan radosti, veselja i druženja. U samoj narodnoj tradiciji proslavljanja praznika, prema njenim rečima, sadržani su elementi vezani za kult prirode i njeno ponovno prolećno rađanje. Manifestuje se različitim postupcima stanovništva koji su pokušavali da obezbede dobro zdravlje za svoju porodicu, plodnu i zdravu letinu, kao i zaštitu od zlih sila i nevolja. Glavni elemetni su biljke, zelenilo, vatra, voda, jaja kao simbol života, kult predaka.
– U Banatu je ranije bio običaj da se na sam dan Uskrsa pale vatre po ulicama kojima je prolazila litija, ili su na prozorima paljene sveće. Najvažnija praksa na koju bi trebalo da obratimo pažnju, jeste zajedništvo porodice, odlazak u crkvu, ručak, kucanje jajima. Tradicija je slobodan izbor i ona je prisutna u onolikoj meri u kojoj se oseti potreba da se živi prema tradicionalnom modelu – objašnjava Ksenija Mihić. Miroslava Malbaški
RASPORED BOGOSLUŽENJA
HRAM SVETOG ARHANGELA MIHAILA – RUSKA CRKVA
Carski časovi na Veliki petak su u 8, večernje i iznošenje plaštanice u 16,
a u 17 časova je opelo Hristovo. Na Veliku subotu, liturgija je u 7:30. Na Uskrs, u ponoć počinje jutrenje i sveta liturgija u nastavku. U nedelju, u 9 je praznično bogosluženje, u 18 časova večernje.
HRAM USPENjA PRESVETE BOGORODICE
Na Veliki petak u 7:30 su carski časovi. Večernje bogosluženje sa iznošenjem plaštanice počinje u 17, dok će se u 18 časova održati jutrenje sa statijama – opelo Hristovo. Na Veliku subotu, u 9 časova sveta liturgija. Vaskršnje jutrenje je u ponoć. U nedelju, u 9 časova, biće održana praznična sveta liturgija, a u 17 časova pashalno večernje.
VAVEDENJSKA CRKVA
Na Veliki petak, u 8 su carski časovi, iznošenje plaštanice u 16, a pogrebenije (opelo) je u 18 časova. Velika subota – u 8 časova sveta liturgija. Vaskršnje jutrenje počinje u ponoć, a praznična liturgija pre podne u 9 časova. Večernje ostaje prema ustaljenom rasporedu za 18 časova.
Na Vaskršnji ponedeljak i utorak sveta liturgija će se u svim hramovima održati u 9, a večernje bogosluženje u 17, u Vavedenjskom u 18 časova.
