Srednjoškolski dani i tadašnje društvo ne mogu da se zaborave, isto kao ni vožnja bicikla posle duže pauze, veruje Gordana Kusalo, rođena Naumov, profesorka hemije u penziji.
– Posle mature si morao da se posvetiš porodici i poslu, ali smo međusobno održavali kontakte. Sada se sve češće javljaju drugovi i drugarice iz razreda. Ja mogu njih da pozovem i noću. Isto tako ću odmah krenuti pešaka na Zeleno polje ako njima treba pomoć – objašnjava Gordana, pokazujući na svoje školske drugove Đorđa Damjana i Stevana Zakića.
Njih troje su nedavno u restoranu „Kamel” sa još 16 vršnjaka proslavili 60. godišnjicu od maturiranja u Drugoj gimnaziji. Upisali su je 1958, a završili 1962. godine.
– Lerikovoj gimnaziji – naglašava ponosno Đorđe Damjan, neuropsihijatar u penziji, podsećajući da su školu tada svi zvali po direktoru, čuvenom intelektualcu Ivanu Leriku.
– Veličanstven mi je bio susret sa gimnazijom, koji pamtim pošto sam došao iz sela. Shvatio sam ovu školu jako ozbiljno – kaže Damjan, inače predstavnik IV1.
Navodi da je Druga gimnazija u to vreme imala bogate vannastavne aktivnosti – mnoštvo sekcija iz prirodnih i društvenih nauka, marksistički i debatni klub, hor. Ističe da i danas čuva školski list „Budućnost”.
Ponosno o navedenoj ustanovi govori i Stevan Zakić, diplomirani građevinski inženjer u penziji.
– Gimnazija nije imala različite smerove kao danas već je pružala široko obrazovanje. Profesori su nas upućivali, nekad striktno, da je gimnazija škola za akademsko obrazovanje. Obavezno gradivo i vannastavne aktivnosti predviđale su da iz gimnazije izađeš kao kompletno školovan čovek – navodi predstavnik odeljenja IV3.
Gordana pamti i drugu stranu srednjoškolskih dana.
– Osim toga da budem dobar đak bilo mi je važno i da se ludo družim i bavim sportovima. Igrala sam između dve vatre, rukomet i radila vežbe na gredi. Mnogo smo se voleli i družili, išli na rođendane, igranke, mada smo morali rano da se vraćamo kućama – objašnjava predstavnica odeljenja IV2.
Druga Lerikova gimnazija sarađivala je sa gimnazijama iz Vršca, Sremske Mitrovice, Smedereva, ističe Đorđe Damjan, napomenuvši da se toga dobro seća jer je učestvovao u ovim aktivnostima kao predsednik školske zajednice. Dodaje da su zrenjaninski gimnazijalci bili uspešniji od vršnjaka iz drugih gradova jer su bili predvođeni vrhunskim profesorima.
– Ivan Lerik je bio nosilac naše škole i intelektualna gromada. On je svojim znanjem i autoritetom iz oblasti filozofije, estetike i etike prevazilazio okvire gradske sredine. Kao protagonista realizma učestvovao je u mnogim polemikama sa modernistima. Bili su značajni i profesor filozofije Omer Marinkov, profesor psihologije Kvaščev, koji je posle predavao na Univerzitetu u Beogradu, i prof. Solarov, koji je otišao na Akademiju likovnih umetnosti – konstatuje Damjan.
Zvanje profesora je bilo cenjeno u ono vreme za razliku od današnjeg, napominje Gordana Kusalo.
Đorđe Damjan primećuje da je u gimnaziji moralo mnogo da se čita.
– Ne da smo morali, nego smo uživali u tome – nadovezuje se Gordana.
– U četvrtoj godini smo birali oblast koju ćemo da obradimo, a ja sam uzela analizu karaktera Fjodora Karamazova. Zanimale su me i filozofija i psihologija, iako sam na kraju izabrala hemiju. Dobili smo široko obrazovanje, ali jesmo malo zaostajali u nekim naukama, recimo hemiji, što sam kasnije primetila na studijama. Međutim, mi jesmo bili osposobljeni da prihvatamo nove stvari. Evo ja danas koristim kompjuter i telefon i ostale tehnologije – naglašava Gordana Kusalo.
Naše troje sagovornika ističu da je značajna većina maturanata iz njihove generacije završila fakultete. Osim po vrhunskom školovanju, vreme provedeno u Lerikovoj gimnaziji pre svega pamte po prijateljstvima koja traju i danas.
