Pešaci su jedna od najranjivijih kategorija učesnika u saobraćaju i stoga vozači na njih moraju da obrate posebnu pažnju. Ipak, pešaci su, da bi bezbedno učestvovali u saobraćaju, takođe dužni da poštuju određena pravila saobraćaja. I ovde često vlada pogrešno uverenje po modelu „pešak sam – sigurno imam prednost”. Pešak ne sme da koristi mobilni telefon niti da ima slušalice u ušima prilikom prelaska kolovoza. Pešak ne sme ugrožavati saobraćaj na način da izaziva neposrednu opasnost od nastanka saobraćajne nezgode. To znači da ne sme da istrčava na kolovoz, nepotrebno se zadržava, namerno usporeno hoda…
Eto, tako o pravilima pešaka u saobraćaju piše AMK Novi Beograd. Sve je to korisno. Znači, moramo da poštujemo pravila, ali – hajde da ih poštuju i drugi učesnici u saobraćaju. Recimo, jednom prilikom, kod pešačkog prelaza u blizini Tomaševačkog groblja, kod pumpe, vidim petoro-šestoro pešaka. Čekaju da neki vozač stane. Ali, ne. Jure automobili, a bogami, i kamioni. I niko da stane. Onda ja zakoračim na pešački prelaz (automobil je bio na propisnoj udaljenosti), stade vozač, mi kao klinci iz vrtića prelazimo preko. I jedna od gospođa mi se zahvaljuje. Kaže, da ne bi mene, ko zna koliko bi čekali… Ali, moram da pohvalim i vozače koji redovno stanu, poštuju pešake. Ja klimnem glavom u znak zahvalnosti. To zato što ima i onih drugih, bahatih, koji to ne čine – minut u njihovim životima znače više nego život uopšte.
Pešaci se, dabome, kreću pešačkom stazom. I tu važi ono pravilo desne strane. E, ali baš i nije uvek tako. Recimo, na dve trećine pešačkog carstva razbaškarila se bašta kafića. Sad, u tom malom prostoru, treba da prođe mama sa bebom u kolicima, žena koja hoda uz pomoć dve palice, pešak obični, a preko njih preskače konobar koji iz kafića nosi porudžbine. Ili, kako da idem desnom stranom, kada na pešačkoj stazi ima rupa. Pa te rupe treba zaobići. Prosto kao neki ulični fitnes, ples desno-levo-desno, rupa tu, rupa tamo. Nije ni prelazak preko ovog našeg glavnog trga na nekim mestima bolji – ploče su odvaljene, taman da se zapne, a bogami i padne.
