Prema rečima prepodobnog Justina Ćelijskog: „Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista potisnulo je sva dela, sva čuda, svu dogolgotsku biografiju Hristovu, i silom svoje neizmerne vrednosti nametnulo sebe za centar hrišćanstva. Ako se hrišćanstvo može svesti na događaj, onda je taj događaj vaskrsenje Hristovo. Ako se hrišćanstvo može sabrati u jedan dan, onda je taj dan – ne dan rođenja Isusovog, već dan njegovog vaskrsenja. Ako hrišćanstvo ima početak u vremenu, onda ono počinje ne od Vitlejema već od vaskrsenja.”
Pasha je glavni hrišćanski praznik, prvi i najstariji od svih praznika, osnova i vrhunac hrišćanske crkvene godine. Vaskrs se naziva pasha prema starozavetnom prazniku pashe. Čovek je stvoren kao „prelazno” biće, od čoveka ka bogočoveku, odnosno od čovečnosti ka bogočovečnosti. Upravo sam pojam pashe označava prelazak, jer je Gospod prošao mimo jevrejskih kuća i tako ih izbavio od smrti i egipatskog ropstva.
Isto tako i hrišćanska pasha označava prelazak sa Hristom iz smrti u život, i od zemlje na nebo u večni blaženi život. Dakle, mi verujemo u vaskrsenje, zato što je Hristos vaskrsao iz mrtvih. Mi iščekujemo vaskrsenje. Znamo i verujemo da je Hristovom smrću uništen žalac smrti i da ona više nije beznadežni kraj i raspad svega, niti konačni rastanak.
U životu Crkve, u Svetim tajnama, opštenju ljubavi, zajedničenju Duha Svetoga, mi se već pričešćujemo životom večnim i sozercavamo radost Carstva Božijeg. Mi živimo predokušanjem Carstva Nebeskog. Dakle, vaskrsenje je projava beskrajnog života u svetu kojim potpuno gospodari vreme, odnosno smrt. Onaj koji vaskrse iz mrtvih više ne umire. Moramo naglasiti da se u ovom našem svetu, a ne u nekom drugom, pojavio neko ko je iznad smrti, a ko je u našem vremenu.
Takođe, moramo naglasiti da je čovek biće zajednice. Dakle, zajednica je u prirodi čovekovog ličnog i društvenog življenja. Jer je čovek po prirodi i po naznačenju crkveno biće, tj. saborno biće. Hristos je to najbolje pokazao svojim životom, smrću i vaskrsenjem. Pokazao je da i mi, sjedinjeni sa Njim, možemo da živimo radosnim životom, a ne da živimo hladno ravnodušni jedni prema drugima. Taj novi život Gospod je dao svakome od nas.
Slavljenjem ovog praznika darovano nam je da, makar i privremeno, zaboravimo na tamu i zlobu koje nas okružuju i da svoj unutrašnji vid ustremimo prema svetlosti. Ne da bismo skrenuli pogled sa tame kako bismo zaboravili na patnju i nepravdu, već da bismo se okrenuli vaskrslom Hristu koji je jedini u stanju da nadvlada svako zlo, čineći dobro i svetlost moćnijim od tame i patnje.
Sve ovo moramo imati na umu, jer nam se veoma lako može dogoditi da pokleknemo pred opasnim iskušenjem da zlo prihvatimo kao nešto sasvim normalno i da na mržnju gledamo kao na prirodno stanje sveta i čoveka.
Svim vernicima želim srećne predstojeće praznike uz pozdrav HRISTOS VASKRSE – VAISTINU VASKRSE!
