Članovi Kluba planinara Zrenjanin učestvovali su letos (od 10. do 15. jula) na planinarskim pohodima – hodočašćima na teritoriji Republike Makedonije i Grčke pod nazivom: „100 km grebenom linijom fronta za 100 godina od proboja Solunskog fronta” i „100 dece za 100 godina od proboja Solunskog fronta”, u čast i slavu naših predaka.
– Zamisao da se na Petrovdan poklone senima „naših div-junaka” kako piše na kapelici na vrhu Kajmakčalana, mestu koje je za naše pretke predstavljalo „ognjenu kapiju slobode”, okupila je više od 200 planinara iz raznih krajeva naše zemlje i po kojeg gosta iz Makedonije i Irske. Klub planinara Zrenjanin predstavljali su Marija i Dragan Rusovac, Milica Bogunović, Vladimir Vukojević, Slobodan Davidović i Zoran Tadin – navodi Jadranka Kostovski iz Kluba planinara Zrenjanin.
Kako kaže, pohod „100 km grebenom za 100 godina” je izveden linijom fronta, od ski centra „Kožuf”, preko Kozjaka, Dobrog Polja, Sokola, Belog Grotla, Nidže, Kajmakčalana (najviše kote – 2.521 mnv), Sive stene, Starkovog groba do sela Skočivir (Makedonija).
– Tokom četiri dana pešačenja, uglavnom po neprohodnom terenu i bespuću, 55 učesnika je na rukama nosilo ikonu sv. Petra i Pavla koju su ostavili u kapeli na vrhu Kajmakčalana. Ukupno je prepešačeno oko 110 km, savladan je uspon od 4.510 m i spust od 5.610 metara – ističe naša sagovornica i dodaje da je drugi pohod „100 dece za 100 godina” zamišljen tako da se 100 dece, u pratnji roditelja ili neke odrasle osobe, izvede na vrh Kajmakčalana i da na 2.500 mnv borave u kampu tokom tri dana.
Kako kaže, ideja je bila da kroz priče o našim precima, boraveći na tom svetom mestu, nauče mlade generacije da je rešenje za budućnost i blagostanje u nama samima i da su u tome učestvovala deca uzrasta od dve do 16 godina. Uspon na Kajmakčalan (planina Nidže) je bio sa grčke strane od ski centra „Voras” u dužini od 4 km i 500 m visinske razlike.
– Kroz upoznavanje sa istorijom, radionice na otvorenom, planinarsku školicu, geografiju uživo, deca su po rečima Jagode Noveski, licenciranog vodiča PK Radnički iz Beograda upijala osećanja odraslih, snagu planine, posvećenost i poštovanje prema žrtvama predaka – priča Jadranka Kostovski. – Bio je to jedinstven poduhvat i ponosna sam što sam sa svojim unukom Matijom Popmijatovim (9) bila deo ovog hodočašća. Naši „saborci” – Zrenjaninci bili su iz porodice Potkonjak, otac Boris sa ćerkama Anđelom (11) i Petrom (9).
DA SE NE ZABORAVI
– Spajanje ove dve grupe bilo 13. jula na vrhu Kajmakčalana. Sutradan ujutro svi zajedno smo prisustvovali opelu za sve stradale „za krst časni i slobodu zlatnu”, koje je služio sveštenik Goran Santić, palili sveće i otišli smo sa najvećim poštovanjem i obavezom da od sada jasnije i glasnije pričamo o hrabrosti i junaštvu naših predaka u borbi za slobodu, da nam sloboda nije data zanavek, već da se za nju uvek treba boriti – da se ne zaboravi – navodi Jadranka Kostovski.
