Od Pavića, preko Balaševića i Vide Ognjenović, do Basare
Iz Velikog Bečkereka, Petrovgrada i Zrenjanina ponikle su mnoge znamenite ličnosti. Njihova imena nose škole, bolnice, ulice. Po Todoru Manojloviću, književniku, književnom i likovnom kritičaru i teoretičaru, dramskom piscu koji je prvim svojim delom „Centrifugalni igrač” iz 1930. postavio temelje savremene srpske drame nazvana je nagrada koja se više od 30 godina dodeljuje za moderni umetnički senzibilitet.
Priznanje za 2022. godinu, 31. laureatu, Svetislavu Basari, uručeno je 20. juna u sali Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin” pod čijim se patronatom i dodeljuje.
MEĐU NAJVEĆIMA
– Zalažući se po svaku cenu za novo i provokativno, Svetislav Basara na svetlom tragu dela Todora Manojlovića omogućava srpskoj literaturi da bude dinamična, spremna na kreativni rizik i seriozna u tretmanu životne i književne realnosti, markirajući tako poetički inovativne puteve umetničke originalnosti i intelektualne hrabrosti – navodi se u odluci.
Svetislav Basara romansijer, esejista, pripovedač i dramski pisac, autor je više od 20 dela i dobitnik brojnih domaćih priznanja. Njegovu „Famu o biciklistima” mnogi smatraju jednim od najboljih romana devete decenije 20. veka. U saopštenju žirija se navodi da preko četiri decenije njegov stvaralački glas predstavlja jedan od najautentičnijih fenomena savremene domaće književnosti.
– Svaku nagradu merim prema spisku prethodnih dobitnika. Oni koji su je pre mene zaslužili su zaista najveći. Lista je impresivna. Sa druge strane, priznanje ima onoliku težinu, koliko je veliko ime onoga po kome je nazvana. Todor Manojlović je krupna figura naše poezije i književnosti uopšte, nedovoljno uočena, što jeste sudbina i usud mnogih dobrih pesnika. Kao mlad, intenzivno sam čitao njegove stihove i svakako jeste utkan u tkivo mog stvaralaštva – poručio je Basara.
OPRAVDANO POSTOJANJE
Fond „Todor Manojlović” rad je otpočeo 21. juna 1991. sa ciljem prikupljanja književne zaostavštine, proučavanja, objavljivanja, popularisanja i čuvanja imena ovog velikog stvaraoca, imajući u vidu značaj njegovog dela i uticaja. Upravni odbor koji donosi odluke čine: predsednik Nenad Šaponja (pesnik, esejista i kritičar), Petar V. Arbutina (književnik i kritičar), dr Gojko Tešić (profesor, književni istoričar, esejista, bibliograf), Vasa Pavković (književnik i književni kritičar) i upravitelj, Milan Bjelogrlić, direktor Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin”.
– Trideset godina aktivnog angažmana i delovanja Fonda dalo je vidne rezultate i opravdalo svoje postojanje. Ustanovljena je prestižna nagrada koja je, kako je vreme prolazilo, profilisana u jedno od vodećih priznanja u Srbiji. Na spisku dosadašnjih dobitnika pretežno su imena koja zaslužuju opšte uvažavanje i poštovanje. Doduše, kao i u pregledu svakog žiriranja, ima i izvesnih iskakanja gde su autori iz modernog senzibiliteta iskoračili u sferu performansa. Ovakvi primeri opominju svaki budući izbor da se mora imati u vidu i stvaralaštvo i životni put Todora Manojlovića.
Jedan je od vođa modernizma i bio je hipnotisan kulturnim tekovinama evropskih naroda. Ali ovaj građanin sveta na Krfu je krenuo za svojim narodom, tradicijom, rodoljubljem. I danas, u aktuelnom vremenu, Todor Manojlović ostaje kao simbol, paradigma i primer za ugled u harmonizovanju zavičajnog, nacionalnog i univerzalnog u potrazi za kulturnim identitetom – istakao je Bjelogrlić.
REČI DOBITNIKA
Odluka se donosi najčešće 17. februara, na dan rođenja Todora Manojlovića. Plaketa se, prema dogovoru sa dobitnikom, dodeljuje u Baroknoj sali Gradske kuće. Nagrada se sastoji od novčanog iznosa, povelje i objavljivanja knjige laureata u ediciji „Feniks” u okviru izdavačke delatnosti zrenjaninske Biblioteke.
Sava Damjanov, pisac, esejista, književni kritičar i profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu laureat je iz 2017.
– Ovo je potvrda moje skoro četiri decenije duge karijere. Todora Manojlovića sam oduvek smatrao, i smatram, jednim od pravih očeva srpskog modernizma uz Stanislava Vinavera i Svetislava Stefanovića – izjavio je tom prilikom Damjanov.
Na listu se upisao i pisac Vladimir Pištalo, donedavni profesor svetske i američke istorije na Beker koledžu u Masačusetsu. Njegov roman „Tesla, portret među maskama” je u našoj zemlji ostvario nezabeležen uspeh nakon NIN-ove nagrade, i priznanja Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu. Pištalov „Tesla” preveden je na 16 svetskih jezika što ga čini i jednim od najprevođenijih domaćih pisaca.
– Dati nekome nagradu za modernost, na neki način, dajete mu nagradu za originalnost – rekao je tada Vladimir Pištalo.
Miroslava Malbaški Foto: Jovan Drndak Njegović i arhiva lista „Zrenjanin”
BEČKEREČANIN, A GRAĐANIN EVROPE I SVETA
Todor Manojlović (1883-1968) ostavio je za sobom značajnu, ali nedovoljno istraženu zaostavštinu. Rođeni Bečkerečanin, ali po opredeljenju građanin Evrope i sveta, svojom zrelošću i širinom poznavanja moderne književnosti i umetnosti, uticao je na obnovu srpske poezije još u vreme Prvog svetskog rata.
– Manojlović je jedna enigmatična pojava u našoj književnosti. Studirao je istoriju umetnosti u Bazelu. Odatle 1916. odlazi na studijsko putovanje u Firencu. Napušta ih i seli se u Brindizi odakle putuje na Krf gde sa Stanislavom Vinaverom i Rastkom Petrovićem pokreće „Srpski glasnik” i „Krfski zabavnik.” Između dva rata bio je stradalnik, kao i mnogi, jer se u prestonički književni krug ulazilo više polemikom, nego pesmom i pričom. Stvarao je na nekoliko svetskih jezika. Jedini je autor istorije moderne evropske i svetske literature (pre Huga Fridriha) i teoretičar koji je pre Tomasa Sternsa Eliota uspostavio osnove modernog shvatanja književne tradicije – ispričao je Bjelogrlić.
„MANOJLOVIĆEVI” LAUREATI
Nagrada za moderni umetnički senzibilitet dodeljuje se stvaraocima iz različitih oblasti, čije delo je u saglasju sa bićem i stvaralaštvom Todora Manojlovića. Dosadašnji laureati su: Miodrag Pavlović (1992), Milorad Pavić (1993), Miodrag B. Protić (1994), Đorđe Balašević (1995), Dušan Kovačević (1996), Marina Abramović (1997), Miroljub Todorović (1998), Momo Kapor (1999), Pavle Ugrinov (2000), Jovan Hristić (2001), Jovica Aćin (2002), Vida Ognjenović (2003), Miroslav Josić Višnjić (2004), Radovan Vučković (2005), Oto Tolnai (2006), Muharem Pervić (2007), Milena Marković (2008), Želimir Žilnik (2009), Mileta Prodanović (2010), Saša Rakezić (alias Aleksandar Zograf 2011), Laslo Vegel (2012), Slobodan Tišma (2013), Festival „Dezire”(2014), David Albahari (2015), Isidora Žebeljan (2016), Sava Damjanov (2017), Vladan Radovanović (2018), Radivoj Šajtinac (2019), Vladimir Pištalo (2020), Slavko Gordić (2021) i Svetislav Basara (2022).
DUŠA MI SE RADUJE
Radivoj Šajtinac, najautentičnija književna pojava našeg grada, u Zrenjaninu je započeo svoje stvaralaštvo i u njemu ostao. Posle završene Gimnazije, studirao je opštu književnost sa teorijom na Filološkom fakultetu u Beogradu. Piše poeziju, prozu, književnu i likovnu kritiku. Bavi se i dramaturgijom i prevodi s ruskog i engleskog jezika. Bio je jedan od osnivača i dve decenije glavni i odgovorni urednik časopisa za književnost i kulturu „Ulaznica”. Nagradu za moderni umetnički senzibilitet poneo je 2019. Pored Pavla Ugrinova jedini je među laureatima koji su Zrenjaninci. Neko je ko sa ponosom ističe da je poznavao Todora Manojlovića i učio od njega.
– Duša mi se raduje, a savest mi je čista. Ovo je potvrda mojih pedeset godina rada i stvaralaštva. Isto toliko i knjiga sam napisao. Mogu samo da budem ponosan – poručio je Radivoj Šajtinac.
OPRAVDANO POSTOJANJE
