Nakon godina rada na tome da se staro jezgro Zrenjanina proglasi za kulturno dobro od velikog značaja, stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika sada su uspeli u svojoj misiji. Vlada Srbije je proglasila ovaj prostor za zaštićenu kulturno-istorijsku celinu, a Odluka o tome objavljena je u Službenom glasniku 23. juna.
Počelo je tako što je zrenjaninski Zavod za zaštitu spomenika izradio Predlog odluke o utvrđivanju starog gradskog jezgra za spomenik kulture. Zatim je Predlog upućen u Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, koji je dokument pregledao, pa poslao u Ministarstvo kulture. Tu je akt opet analiziran, pa dobivši konačan oblik, prosleđen je Vladi na usvajanje. Na izradi Predloga radilo se godinama i reč je od jednom od najkomplikovanijih izazova sa kojima su se stručnjaci Zavoda susreli, navodi istoričar umetnosti iz ove ustanove Bojan Kojičić.
Objašnjava da je staro jezgro Zrenjanina (prostorno kulturno-istorijska celina) pod zaštitom od 1968. godine, ali da su u pitanju bili samo trgovi i ulice užeg jezgra (Trg slobode, Trg dr Zorana Đinđića, Kralja Aleksandra I Karađorđevića, Kralja Petra Prvog, dr Slavka Županskog, Subotićeva i Gimnazijska). Odlukom Vlade zaštićeni pojas sada je proširen i trajno zaštićen, navodi naš sagovornik.
– Sada su u ovu zonu ušle sve ulice koje se nalaze unutar magistrale, kao i deo Male Amerike kod Jezera 3 (Kej 2. oktobra). Zaštićenu okolinu ove celine čini prostor preko prevlake-parkinga (neparna strana Ulice carice Milice), prostor fabrike čarapa, pivare i Žitnog trga – parcele prema Begeju. Do Odluke Vlade se ovaj širi deo starog jezgra grada nalazio pod prethodnom zaštitom, te mnogi objekti koji su bili u tom režimu, sada postaju utvrđena kulturna dobra. Veoma je važno da se pomenuti širi prostor zaštiti od potencijalne opasnosti preterane urbanizacije i izgradnje, kojima smo svedoci u poslednje vreme, a koje bi u potpunosti promenile ambijent starog jezgra – objašnjava Bojan Kojčić.
Ovakvi negativni trendovi već su odavno zahvatili uži centar grada, što se pokazuje kroz karakteristična mesta vizuelnog zagađenja, smatra slikar mr Milutin Mićić. Ovu pojavu opisuje kao neprivlačne i neprirodne vizuelne elementi koji bez volje građana okupiraju javni prostor. Često su smišljeni da nam se dopadnu, ali iscrpljuju, zatupljuju i degradiraju naš um, objašnjava slikar.
– Karakterističan je kavez oko Robne kuće Beograd. Dok se zgrada sve više urušava, rešetke oko nje kao da nas štite od tajnog života koji se u zgradi dešava. Ukrasi sa fasade otpadaju, zagonetni ljudi posećuju enterijer zdanja. Ono što zabrinjava jeste to što izgleda da su se građani Zrenjanina privikli na ovakvo vizuelno zagađenje i što se niko ne buni protiv toga. Odgovorni, naše gradske vođe, kao da računaju na takvu apatiju – navodi Mićić.
Izgovor da nema novca za obnovu fasada starih zdanja vidi kao prozaičan i uvek prisutan.
– To su uvek izgovori. Malo ko želi da se bavi kreativnim rešenjima. Država, grad i svi njeni sistemi treba da izrade akcione planove za primenu standarda profesionalnih vizuelnih rešenja. Realizacija planova treba da bude usklađena i stručno vođena – ističe Milutin Mićić.
