Sadržaj vlage u zrnu je momenat koji određuje kada početi sa žetvom. Kiša koja je padala tokom juna prekinula je žetvu ječma. U isto vreme, po prestanku padavina, nastavilo se sa košenjem ječma i pšenice. Kako objašnjavaju u Poljoprivrednoj stručnoj službi (PSS), obično se sa žetvom ječma počinje 10-15 dana ranije, ali ove godine je to teklo uporedo. Žetva ječma je završena sa površine od 3.500 hektara sa nižim prinosom od prethodnih godina i kretao se od 4 do 5 tona po hektaru.
– Padavine su ove godine najviše nedostajale u periodima kada su najpotrebnije ozimim usevima. Tokom oktobra, nakon setve, zimskog perioda i tokom vlatanja. Padavine koje smo imali u junu nisu toliko koristile ozimim, koliko su značile prolećnim usevima. Inače, padavine tokom faze sazrevanja i otpuštanja vlage nisu od koristi za pšenicu, čak su nepoželjne i mogu da se loše odraze i na prinos i na kvalitet zrna. Međutim, ove godine, padavine tokom juna nisu bile toliko štetne za pšenicu. Nekim pšenicama su pomogle u nalivanju zrna, a za neke je već bilo kasno. Najviše padavina je bilo tokom i pri kraju voštane zrelosti, a manje u fazi pune zrelosti, pa se nije toliko loše odrazilo na smanjenje prinosa i kvaliteta – objasnila je Zorica Rajačić, diplomirana inženjerka PSS-a.
PRINOS UMANJEN, POKOŠENO 50 ODSTO POVRŠINA
Kako ističe, žetva pšenice je počela prošlog vikenda i u punom je jeku. Od 50.000 hektara, koliko je zauzela ova kultura, do sada je pokošeno više od 50 odsto površina, a do kraja nedelje žetva će se privesti kraju. Brzo se odvija, a toplo vreme odgovara da se okonča. Brže se i više kosi, a razlog su svakako niži prinosi.
– Prinosi su veoma različiti, razlikuju se od njive do njive i od poteza do poteza regiona. Kreću se od 3,5 do 6 tona po hektaru. To je niže u odnosu na prosečan prinos koji smo imali prethodnih godina. Prošle godine je bio preko 5, a ranijih godina 6 i preko 6 tona po hektaru. Ove godine sigurno nećemo imati taj prinos na nivou regiona i biće oko 4 do 4,5 tona po hektaru – kaže naša sagovornica.
Prema procenama PSS-a, generalno, proizvođači ne mogu da budu zadovoljni zbog toga što su usevi tokom zimskog perioda i sve do marta dosta dobro izgledali, bili dobro izbokoreni sa boljim potencijalom prinosa. Nakon potrošene vode od strane useva i sušnog perioda koji je usledio, na njivama je ostao manji broj izdanaka, a samim tim i manji broj klasova.
– Treba podsetiti da nakon žetve treba zaorati žetvene ostatke. Zaoravanje strništa je posebno značajno zbog unošenja organske materije u zemljište, koja se pod uticajem mikroorganizama razlaže. Mnogi problemi koji se javljaju na njivama su upravo razlog ostavljanja neobrađenog strništa, poniklih useva i samoniklih biljaka – ističe Zorica Rajačić.
SUŠA UTICALA NA SVE PRINOSE
Žetva uljane repice je takođe počela prošle nedelje. Ona je isto kao i pšenica pretrpela nedostatak padavina u fazama intenzivnog porasta, kada nije bilo padavina, a oskudne zalihe vode su potrošile biljke.
– Uljana repica se našla na površini od 1.750 hektara, a prinosi se kreću od 2,5 do 4 tone po hektaru – navodi PSS.
U izjavi datoj televiziji „Santos” Serđo Okolišan, master inženjer ratarstva i povrtarstva, rukovodilac proizvodnje i kooperacije „Yuko Begejci” iz Torka koja se bavi ratarskom proizvodnjom, navodi da je prinos pšenice znatno umanjen u odnosu na prošlu godinu. Žetva pivarskog ječma je završena, a na redu je žetva pšenice.
Kako je rekao, firma „Yuko Begejci” poseduje silos kapaciteta 16 hiljada tona i 500 hektara zemlje.
– Na 500 hektara zemlje pretežno su strna žita, kukuruz i suncokret; tri najveće kulture koje se seju u Srednjobanatskom okrugu. Što se prinosa pivarskog ječma tiče, on se kreće oko 4 tone po hektaru. Ova godina je, kada je reč o proizvodnji strnih žita, veoma loša. Suša je uticala na sve prinose, a mi moramo da se bavimo proizvodnjom. Prethodne, 2018. i 2019. su takođe bile nepovoljne kada je reč o proizvodnji strnih žita – ističe Okolišan.
Prema njegovim rečima, spram prošle godine prinosi će u ovom selu biti umanjeni za 25 odsto, a mnogi proizvođači će biti na nuli, a ne na dobitku. Sve zavisi kakva će biti cena na tržištu.
– Što se agrotehničkih mera tiče, i mi i kooperanti smo sve preduzeli, ali nedostatak padavina u martu i aprilu je uticao na mali prinos. Ne treba zaboraviti da je ova zima bila blaga, a strna žita su izbila sa puno sekundarnih lastara, što se kasnije i odrazilo na prinos. Pšenica i strna žita su zbog nedostatka padavina odbacila te lastare, što znači da nemamo dovoljno klasa po kvadratnom metru, što direktno utiče na prinos – kazao je Okolišan. Miroslava Malbaški
