Novi korona virus napada Zemljane – to je glavna vest na svim medijima. Svi TV programi zvali su pred kamere lekare i epidemiologe da gledaocima objasne kakva im opasnost preti, kako da se suprotstave zarazi, šta treba da rade da bi preživeli. I – šta je bio prvi savet svih stručnjaka? Redovno perite ruke!
Gle čuda! Ko bi rekao da jedan tako notorni i banalni čin, kao što je pranje ruku, u stvari spasonosan!
Da, perite ruke. Imaju li zrenjaninske škole sapun za svu decu? Jesmo li zaboravili vajkadašnje načelo („Čistoća je pola zdravlja”)? I čika-Jovu Zmaja smo zaboravili („Pre i posle jela treba ruke prati, nemoj da te na to opominje mati”) – a Zmaj je bio ne samo pesnik (i zmaj), nego i lekar… No, ovo su takve (virusne) okolnosti da se nadam da će opet isplivati stara istina da je sapun važniji i od losiona, i od dezodoransa, o parfemu da i ne govorim. A i voda! Ona je najvažnija. Prosto je neverovatno kakvu magiju obična voda proizvodi za čovekovo zdravlje.
Međutim, tu Zrenjanin ima problem. Kakvu vodu imamo – i da li je uopšte imamo? Jer, kad se pritisak smanji toliko da jedva curi iz česme, ne znam da li bismo mogli mirne duše da kažemo da Zrenjanin ima vodovod. Dobro, obećali su da će svi rezultati predstojećih analiza vode biti objavljeni. Mada, nisam sigurna koliko svako od nas ume da ih pročita. I, što je važnije, ko tamo, u toj fabrici vode, ume da ih pročita? Rade li tamo neki tehnolozi, hemičari, biohemičari?
I tako, sve češće čujem: ja ću, brate, nastaviti da kupujem flaširanu. Pa se odmah setim sa kakvim je nepoverenjem moja baka gledala kad je mama nabavila onu kuhinjsku spravu (sa metalnim valjcima) za razvijanje testa za nedeljnu supu (da bude lakše i brže). „Kad testo prođe kroz taj plek, pa mu to udari glanc, ne može to da valja, pile moje” – odmahivala je glavom moja baka. Zauvek je ostala verna staroj drvenoj oklagiji. Šta bi tek rekla za reverzibilnu osmozu i svašta drugo čemu se podvrgava naša voda, kakav joj to „glanc” udara!?
