Mnogi nas pitaju zašto ne igramo u Kristalnoj dvorani. Nije to naš dom. Mi smo svoji na svome u našoj sali u kojoj je uvek oko 400 gledalaca, kaže Areljević
Opstanak u Super ligi Srbije odbojkaši Klek Srbijašume obezbedili su u baražu. Jedan od najzaslužnijih za to što će Klečani i dalje biti u elitnom društvu je kapiten ekipe Zoran Ateljević. Vođa tima ponikao je u Kleku i nikada nije promenio klub.
– Uspeh je delo tima u kojem igra 14 momaka rođenih u Kleku. To su odbojkaši koji su tu i počeli da treniraju odbojku, a sada se nadmeću sa najjačim timovima u Srbiji. Ponosni smo, Klek ima samo 2.500 stanovnika, a iznedrio je mnogo vrhunskih odbojkaša. Deo njih ima uspešne karijere u drugim superligaškim klubovima ili u inostranstvu. Od aktivnih igrača to su moj brat Miloš, Nemanja Dukić, Goran Ivanković, Milan Ćelić… Kada bi se samo polovina vratila u Klek, verujem da ni titula šampiona države ne bi bila daleko. Šta je cilj za narednu sezonu? Da li je moguće izboriti se za viši plasman?
– Sledeće godine želimo da budemo stabilni superligaši, da već na startu prvenstva obezbedimo opstanak, a posle da se borimo za mesto u sredini tabele. Lepo bi bilo da to bude bar peta pozicija jer ona vodi u neko od evropskih takmičenja. No, za takav plasman potrebna su nam bar dva pojačanja. Kako se osećate vi, a kako protivnici kada igrate na svom terenu? Koliko vam znači podrška navijača?
– Mnogi nas pitaju zašto ne igramo u Kristalnoj dvorani. Nije to naš dom. Mi smo svoji na svome u našoj sali, koja je uvek puna kao kutija šibica. Kada zagrmi 400 navijača, dobijemo krila i motiv da prevaziđemo svoje mogućnosti. Protivnicima, pa makar oni bili Zvezda ili Vojvodina, nije svejedno. Zato ne menjamo salu. Zahvalni smo svom selu i Klečanima koji su uvek uz nas, kao i lokalnoj samoupravi bez čije podrške ne bismo uspeli. Kao kapiten imaš veliku odgovornost. Ti si vođa ekipe na terenu, šta to podrazumeva?
– Svestan sam da ne predstavljam samo sebe, nego i svoj klub. Moja uloga je da saigračima, ali i onim mlađima koji gledaju utakmicu, budem primer. To znači sportsko ponašanje, zalaganje u igri, požrtvovanje, borbenost, ali i pravi odnos prema obavezama, treninzima, publici i treneru. Posebno se trudim da to prenesem deci koja će jednoga dana nas zameniti na terenu. Pre više od dve godine počeo si da radiš kao trener podmlatka. Može li da se kaže da je budućnost klečanske odbojke u tvojim rukama?
– Možda, ali ima još trenera. Sada radim sa pionima i drugom ekipom, oni se takmiče u Vojvođanskoj ligi. Prošle godine smo bili drugi u Pokrajini, a ove smo se plasirali na prvenstvo Srbije koje je na programu 20. maja. Ima mnogo talentovanih odbojkaša, ako nastave da rade vredno i budu uporni, čeka ih zavidna karijera. Pokazao si da sport i školovanje mogu zajedno. Kako si uspeo da izgradiš izuzetnu odbojkašku karijeru i da završiš fakultet?
– Trenirao sam, igrao za svoj tim, ali sam i učio, pa sam završio Ekonomski fakultet. Razmišljao sam da ću jednoga dana okončati karijeru i da je potrebno da imam profesiju kojom ću se baviti i od koje ću živeti. Pokazalo se da je to ispravno. Imao si ponude da pređeš u drugi klub, ali si ostao u Kleku. Zašto?
– Počeo sam u Kleku pre 26 godina, tu ću je i završiti. Bilo je primamljivih ponuda, tražila me je Vojvodina pre tri, četiri godine. Ali, cilj mi je bio da sa Klekom uđem u Super ligu i to sam ostvario. Ne žalim što nisam otišao. Olimpijsko selo diči se muškim timom koji je u Super ligi i prvoligaškom ženskom ekipom. U čemu je tajna uspeha klečanske odbojke?
– Nema tajne. To je tradicija, ljubav prema odbojci, sistematičan i kontinuiran rad sa najmlađima. Kod nas već od prvog razreda osnovne škole devojčice i dečaci počinju da treniraju. A mnogo ranije igraju odbojku u dvorištu ili na ulici. Ono što su u drugim mestima fudbal ili košarka, u Kleku je odbojka. B. MANDIĆ
SA 16 GODINA POSTAO PRVOTIMAC
– Odbojku sam počeo da treniram kao petogodišnji dečak. Prošao sam sve selekcije kluba – pionirske, kadetske i juniorske. Osvajali smo prvenstva Vojvodine, Srbije i Jugoslavije. Kada mi je bilo 16 godina prebačen sam u prvi tim, godinu dana kasnije sam zaigrao u prvoj postavi, a od 2006. godine sam kapiten ekipe. Od tada smo dva puta ulazili u Super ligu. U sezoni 2009-2010. godina u eliti smo proveli samo jednu sezonu. Vratili smo se u društvo najboljih prošle godine i opstali. Verujem da nas čeka još uspešnih sezona u tom rangu – kaže Ateljević.
