Počelo je tako što je sin trebalo da počasti drugare za rođendan. Nisam htela da napravim klasičnu tortu pa sam smislila nešto drugačije. Pošto je on veliki ljubitelj životinja, a tada posebno krokodila – to je bila prva stvar od papira koju sam napravila – priča Zorana Nikolić iz Lukićeva.
Od papirnog krokodila posle nekog vremena došla je do izrade poklon-kutijica, čestitki i tzv. skrepbuk (scrapbook) albuma. Malo pre početka pandemije ohrabrila se da napravi Instagram stranicu „Zokine papirne čarolije” na kojoj svoje proizvode predstavlja i prodaje. Želja za kreativnošću dovela ju je do toga da se redovno bavi ovim hobijem, gde je pronašla beg od brojki. Naime, Zorana je po struci ekonomista i radi u porodičnoj firmi.
NAJZAHTEVNIJI SU ALBUMI
S obzirom na to da je po prirodi perfekcionista, više uživa u izradi komplikovanijih proizvoda sa više detalja. Takve su tematske poklon-kutije, a za koju joj je potrebno dva sata neprestanog rada.
– Jedna od omiljenih stvari koje sam napravila bila je kutija za učiteljicu. To je bilo nešto zahtevnije jer sam izrađivala klupe, dnevnik, tablu i krede od papira – kaže Zorana.
„Skrepbuking” u bukvalnom prevodu sa engleskog znači: „knjiga od otpadaka/isečaka”. U pitanju mogu biti različite sitne dekoracije kojima se ukrašavaju spomenari, dnevnici, foto-albumi, zatim stranice recepata, stihova i raznih zabeleženih uspomena. Za ovu tehniku mogu se koristiti i materijali koje imamo u kući. Ipak, da bi se napravilo nešto kvalitetnije i trajnije, neophodan je odgovarajući repromaterijal. Nabavka često ume da bude problem, navodi Zorana.
– Papir u štampi koji koristim je teže pronaći jer ga u Zrenjaninu prodaju bukvalno samo dve knjižare i uvek imaju isti izbor. Nekad mi rođaci donesu iz inostranstva, nekad ga nabavim u kineskim centrima – objašnjava sagovornica.
I pored toga, smatra da joj je najbitnije da uživa u tome što radi, pa joj zato zarada od ovog hobija nije primarna.
– Negde sam u malom plusu, kada se sve sabere. Došla su neka krizna vremena i onda sam rešila da cenu spustim na troškove. Ne tražim nikakvo bogatstvo, jednostavno mi je drago kad nekoga usrećim i vidim osmeh na licu. To mi uvek ulepša dan – ističe sagovornica.
VIŠE SE CENI RUČNI RAD
Nedavni bazari bili su dobra prilika za preduzetnike i kreativce poput Zorane, ali naša sagovornica smatra da zrenjaninski još uvek nije toliko zaživeo. Uprkos tome, navodi da su joj ova okupljanja omogućila da upozna dosta ljudi, a nakon tih poznanstava poveća joj se i broj pratilaca na društvenim mrežama.
– Učestvovala sam na sajmovima u Novom Sadu i u Zrenjaninu. Više cenim direktan kontakt sa ljudima, kada oni mogu da kažu šta žele i vide bar nešto od proizvoda. Problem kod bazara je u tome što su zajedno izloženi i ručni radovi i đakonije. Čini mi se da će svako uvek pre otići da kupi hranu nego rukotvorinu. Mada, uvek se nađu i posetioci koji stvarno cene ručni rad i preduzetništvo – kaže Zorana. Smatra da je sve više onih koji vrednuju ove stvari.
– Možda je to posledica toga što puno radimo i nemamo toliko vremena za druženje. Onda ljudi gledaju da svojim najmilijim poklone nešto što je personalizovano i stvoreno od srca – zaključuje ova Lukićevljanka veštih ruku.
