U onoj nekadašnjoj, kako kažu velikoj Jugoslaviji, bilo je malo gradova koji su, poput Zrenjanina, mogli da se pohvale fabrikama koje proizvode skoro sve – od igle do lokomotive. Oni koji su dolazili u ovaj deo Banata imali su šta da vide i čemu da se dive, a i gde da se zaposle ukoliko ih je ravnica toliko očarala, pa su poželeli da ostanu.
Naš grad je nadaleko bio poznat po Kombinatu „Servo Mihalj“, a širom ondašnje domovine kupovalo se „Zrenjaninsko pivo“, „Bekove“ paštete i ostali suhomesnati delikatesi. Dame i gospoda koji su pratili modu tražili su šešire proizvedene u „Begeju“, „Udarnikove“ čarape, „Slogin“ veš i kupaće kostime. Za opremanje stanova i kuća kupovani su „Proleterovi“ tepisi i nameštaj „Žarko Zrenjanin“…
Tih i mnogih drugih fabrika danas više nema. Došla su neka druga vremena, strani investitori, nikli su moderni pogoni, industrijske zone… Srećom, ostale su fotografije koje je od zaborava otrgao naš fotoreporter Jovan Njegović Drndak. One svedoče o tome kako se u našem gradu šezdesetih godina prošlog veka živelo i radilo.
