ZRENJANINAC PAVLE GLUŠAC – STUDENT GENERACIJE U OBLASTI TEHNIČKIH NAUKA

Spreman za izazove!

Vrednim radom na smeru softverskog inženjerstva i informacionih tehnologija Fakulteta tehničkih nauka, sugrađanin Pavle Glušac zaslužio je priznanje Student generacije Univerziteta u Novom Sadu.
Temelj za studije postavio je u ETGŠ „Nikola Tesla”. Tokom osnovnih studija usmerio se na mašinsko učenje i veštačku inteligenciju. Iz te oblasti na takmičenju Artificial Inteligence BattleGround zajedno sa timom osvojio je drugo mesto. Stručno se usavršavao u oblasti mašinskog učenja u firmi „Symphony” i kompaniji „Lambda Works”.

Bio je korisnik stipendija Republike, kompanije „Vega IT”, kao i stipendije darovitim studentima Univerziteta u Novom Sadu.
Na konferenciji „We are the future of IT” predstavljao je kompaniju „Symphony”. Redovno je učestvovao na skupovima „Codeference”. Trentuno je na master studijama na kojima izučava veštačku inteligenciju.
Šta za Vas znači titula najboljeg studenta iz oblasti tehničkih nauka?
– Izuzetno sam počastvovan nagradom i smatram da je ona potvrda uloženog truda tokom studija. Verujem da je ključno da univerziteti, i ostale obrazovne ustanove, podstiču kulturu vrednog rada i kontinuiranog usavršavanja.
Koliko je osnova koju ste poneli iz srednje škole bitna za studiranje u Vašoj oblasti?
– Mislim da je znanje koje sam usvojio tokom srednje škole najveća prednost koju sam imao u odnosu na kolege sa smera. Tokom studija upoznao sam ljude iz cele države i u razgovoru sa njima shvatio da ETGŠ „Nikola Tesla” ima jedan od bogatijih programa. Zbog toga je pravi izbor za učenike koji streme struci softverskog inženjerstva. Profesori u srednjoj školi su postavili i više nego odlične temelje za fakultet. Mnogo je lakše suočiti se sa već poznatim konceptima, problemima i o njima steći širu sliku.
Zašto su važne stručne prakse tokom studiranja?
– Zbog situacija na svetskom tržištu, u prethodnih godinu dana broj programa praksi se značajno smanjio. Međutim, mislim da je neizostavno imati to iskustvo. Posebno je korisno upoznati se sa realnim problemima u industriji u jednom kontrolisanom okruženju. Kroz prakse se dolazi u kontakt i sa poslovnom stranom softverskog inženjerstva, dobija se uvid u misaone procese iskusnih kolega iza donošenja odluka, planiranja, rukovanja klijentima i sl. To je kroz čisto akademsko obrazovanje manje dostupno.

Osvojili ste nagradu na takmičenju Artificial Inteligence BattleGround, kakav projekat je u pitanju?
– AIBG je jedno od najvećih studentskih takmičenja u oblasti veštačke inteligencije u Srbiji. Koncipirano je u vidu dvadesetočasovnog maratona programiranja. Učesnici u datom vremenskom roku pokušavaju da kreiraju veštačku inteligenciju koja će rešavati neki složen problem, prezentovan u vidu video igre. Na kraju maratona, veštačke inteligencije se međusobno nadmeću u areni i pobeđuje ona koja efikasnije rešava izazov. Zbog postignutog rezultata ove godine pozvan sam da smišljam problem za takmičare. Vodim tim od petoro ljudi koji već radi na organizaciji nadmetanja koje je planirano za april ove godine.
Zašto ste se odlučili za master u oblasti veštačke inteligencije?
– Mašinsko učenje je oblast kojom sam se bavio tokom studija, kako u okviru studijskog programa, tako i u slobodno vreme. Interesantna mi je jer zahteva dobro poznavanje više oblasti – matematike, programiranja, pa čak i hardvera. Relativno je mlada, neistražena, i rešava probleme koji su klasičnim programiranjem nerešivi. U Srbiji je na samom početku razvoja i postoji potreba za većim brojem stručnjaka.
Koji su Vam planovi za budućnost?
– Trenutno sam inženjer mašinskog učenja u jednoj internacionalnoj kompaniji i time planiram dalje da se bavim. Voleo bih da postanem ekspert u toj oblasti, kao i da radim na problemima koji su novi, neistraženi i izazovni.

J. Šormaz