Uloga večitog Kalimera u detinjstvu – konstantna potreba za isterivanjem pravde i borba protiv devijantnih pojava u društvu kroz odrastanje su definisali mladu pravnicu Nedu Marinac. Kako kaže, iz tog razloga veruje da, koliko je ona birala pravo, toliko je i ono odabralo nju.
Pravni fakultet u Beogradu upisala je nakon završene Zrenjaninske gimnazije. Tokom studija bila je polaznik Pravne klinike za suzbijanje trgovine ljudima i stipendista Grada, države, Zadužbine Milivoja Jovanovića i Luke Ćelovića, kao i Fonda za mlade talente (Dositeja). Dve godine zaredom bila je nosilac priznanja Pravnog fakulteta u Beogradu koja se dodeljuju najboljim studentima za postignut uspeh.
Sa idejom da osvetli mračni deo tržišta rada na koje stupaju tek svršeni diplomci Pravnog fakulteta i ukaže na niz problema sa kojima se suočavaju, nedavno je odbranila master rad na temu „Pravni položaj pripravnika u pravosudnom sistemu Republike Srbije”.
Kako ste došli do ove teme?
– Znala sam da mi nakon završetka fakulteta sleduje višegodišnji pripravnički staž. Cilj rada bio je da se utvrdi položaj pripravnika u praksi i stepen odstupanja u odnosu na rešenja kojim regulišemo njihova prava, obaveze i odgovornsti kroz zakon i podzakonske akte. U centru problema su diplomirani pravnici koji prvi put stupaju na tržište rada i njihov nezavidan položaj. Istraživanjem sam osvetlila sopstveni put. Da li su kolege bile zainteresovane da učestvuju?
– Njihov doprinos je bio izuzetno značajan prilikom izrade empirijskog dela master rada. U istraživanju su učestvovali oni koji pripravnički staž obavljaju pod okriljem advokature, sudstva i tužilaštva. Rado su se odazvali i u najkraćem roku je 325 pripravnika doprinelo da na osnovu njihovog iskustva kreiram kontrast- kako je u praksi, a kako bi po pravu trebalo da bude. Koje zaključke ste izveli iz istraživanja?
– Više od 90 odsto pripravnika smatra da ne može da se izdržava od svog rada, te im je zbog toga neophodna pomoć roditelja i porodice. Jedna trećina ne prima nikakvu novčanu naknadu, a oko 67 odsto ima osećaj da su jeftina radna snaga. Gotovo trećina pripravnika kaže da ih omalovažavaju starije kolege, a 60 odsto njih ističe da su pretrpani poslom. Oko 15 odsto tvrdi da je pretrpelo mobing, 12,6 diskriminaciju, a 12 odsto fizičko, psihičko ili seksualno uznemiravanje. Nije nam na čast. Istraživanje je privuklo pažnju javnosti, koliko je bitna spremnost struke na saradnju sa medijima?
– Saradnja advokature i medija je od velike važnosti jer ih povezuju brojne sličnosti. Pre svega, prava i odgovornost koje imaju prema društvu. Svako u svom delokrugu uživa moć da bude korektiv određenih negativnih društvenih pojava. Mislim da pripadnici naše struke imaju dovoljno medijskog prostora kako bi jasno i nedvomisleno izrazili svoj stav.
Koje oblasti prava Vas privlače?
– Moja interesovanja su se menjala kako sam rasla i razvijala se kroz školovanje. Masterirala sam u oblasti radnog prava i to je put kojim želim da idem. Krivica je za sada ostala jedna od moje tri neostvarene želje, svesna da ni sama nisam sigurna da li bih mogla „da branim čoveka, a ne delo”. Volela bih da budem na svetloj strani prava, ali mogućnost izbora je privilegija dobrih advokata. Tome težim. Da li su mladim pravnicima dostupna dodatna usavršavanja i obuke?
– To je u advokaturi neminovnost, jer u pravu opstati znači napredovati. Teorijsko znanje predstavlja osnov na koje se dalje kalemi iskustvo. Tokom studija i pripravničkog staža dostupne su brojne aktivnosti koje organizuju fakultet, komore i kolege. One se bave pravno-životnim temama koje doprinose da znanje oblikujemo po kalupu prakse. U pitanju je mentalno zahtevan posao, na koji način u slobodno vreme uspevate da se distancirate?
– Kada jednom odlučite da se bavite ovim poslom to postaje stil života. U slobodno vreme „kada niste advokat” i dalje se preispitujete i preslišavate da li ste spakovali sve priloge uz tužbu, da li ste pečatirali žalbu ili brojite dane do isteka roka…
Kad se umorim i mentalno iscrpim volim da putujem. Pored toga, uživam u čitanju i upoznavanju različitih kultura i običaja. Uz sve to, u mom mikrouniverzumu su ljudi koji bezuslovnom podrškom i bezrezervnom ljubavlju boje „portret života mog”.
