(453) Krediti sa promenljivom kamatnom stopom
Piše: dr Dejan Molnar
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Uobičajeno je da se dugoročni kreditni aranžmani (stambeni krediti, krediti za rekonstrukciju ili adaptaciju kuća ili oni namenjeni kupovini automobila) ugovaraju sa varijabilnom (promenljivom) kamatnom stopom. Volatilnost (kolebljivost) cene kredita, odnosno kamatne stope za kredite indeksirane u evrima dominantno će zavisiti od kretanja EURIBOR-a, najvažnije referentne kamatne stope na evropskom tržištu novca. EURIBOR predstavlja polaznu osnovu za kreiranje cena finansijskih proizvoda. Poslovne banke kalkulišu nominalnu kamatnu stopu (onu koju nude klijentima) tako što na tzv. fiksnu marginu dodaju aktuelnu vrednost EURIBOR-a (većina poslovnih banaka upotrebljava šestomesečni EURIBOR).
Šestomesečni EURIBOR na dan 15.04.2016. ima negativnu vrednost od minus 0,14 odsto, što je posledica ekspanzivne monetarne politike koju vodi EU. Međutim, očekivanja su da će kamatne stope početi da rastu kada se evropska privreda oporavi.
Građanima i privrednicima koji imaju kredite indeksirane u evrima sa varijabilnom kamatnom stopom (EURIBOR plus kamatna margina), već neko vreme unazad su snižavane mesečne obaveze po osnovu otplate zajmova. Tome je doprineo relativno stabilan kurs dinara, ali i činjenica da je EURIBOR na najnižem istorijskom nivou. Međutim, ovakav trend dinamike EURIBOR-a bi se u narednom periodu mogao promeniti, a to može izazvati i određene poteškoće za dužnike. Naime, svaka promena EURIBOR-a utiče na promenu ukupne (nominalne) kamatne stope, čime se rizik od promene visine kamatne stope prebacuje sa banke na korisnika kredita.
Povećanje referentne kamatne stope bi moglo veoma lako da prouzrokuje povećanje mesečnih rata/anuiteta za postojeće kredite sa varijabilnom kamatnom stopom, odnosno kamatnom stopom koja je vezana za EURIBOR.
Izvesno je da će se vremenom EURIBOR polako vraćati na svoje ranije nivoe. Krajem 2000. godine visina EURIBOR-a je bila oko 5 odsto. Potom se u intervalu od 2003. do 2007. godine EURIBOR kretao u rasponu od 2 odsto do 4,7 odsto, nakon čega je u oktobru 2008. godine dostigao iznos od čak 5,43 odsto, da bi danas bio na svom istorijskom minimumu. Oni koji imaju nameru da uzmu kredit u evrima sa promenljivom kamatom vezanom za EURIBOR treba da imaju u vidu da se ova referentna kamatna stopa do kraja otplate kredita može pomerati naviše. Efekat povećanja evropske referentne stope se može izbeći na duži rok jedino zaduživanjem uz fiksne kamatne stope.
Pretpostavimo da će referentna kamatna stopa nakon stabilizacije ekonomskih kretanja iznositi 3,5 odsto (što je prosečna vrednost EURIBORA za poslednjih nekoliko godina). Uz profitnu marginu banaka, koja se u proseku kreće između 5 i 6 odsto, ukupna kamatna stopa bi mogla da iznosi i do 9 odsto. Ova činjenica poziva na opreznost svih onih koji u narednom periodu planiraju da se zaduže.