Firma „Login eko” iz Zrenjanina pre osam godina kupila je poljoprivredno zemljište u vrednosti od 1,6 miliona evra. Ugovore o kupoprodaji zaključila je uz pomoć posrednika sa firmom „Kupusina” iz Novog Kneževca.
Verujući da su pre njihovog sklapanja dovedeni u zabludu, „Login eko” pokrenuo je spor u kojem zahteva naknadu štete od blizu 800 hiljada evra. Međutim, u tome nisu uspeli.
Privredni sud u Zrenjaninu odlučio je u korist tuženog „Kupusine”, a odluku je potvrdio i Privredni apelacioni sud u Beogradu. Tužilac je nakon toga izjavio reviziju protiv presude drugostepenog suda, ali je ona neosnovana, stav je Vrhovnog suda.
BEZ ZABLUDE
Kako je u Dokumentu objašnjeno, „Login eko” je u nameri da kupi veće površine poljoprivrednog zemljišta angažovao posrednike. Oni su kao jednog od prodavaca pronašli „Kupusinu”. Pre postizanja dogovora, obavili su pregled zemljišta, katastarskih podataka, a zatim ga i lično obišli. Potom su zaključili dva ugovora o kupoprodaji po ceni od 1,6 miliona evra, kao i nepokretnosti čija je vrednost 1,4 miliona evra.
– Kao privredno društvo koje posluje u oblasti poljoprivrede, tužilac je bio dužan da postupa sa povećanom pažnjom prema pravilima struke i običajima. „Kupusina” nije uticala na poslovnu odluku „Login eka” da kupi navedeno poljoprivredno zemljište, niti da nakon toga zaključi ugovore o zakupu. Dokument je overen pred javnim beležnikom, te nema bilo kakve prevare ili dovođenja u zabludu tužioca od strane tuženog – utvrđeno je tokom sudskog procesa.
Kako je u presudi objašnjeno, ovu činjenicu potvrđuje i solemnizaciona klauzula (prim. nov, overa potpisa i saglasnost notara sa sadržajem ugovora). Iz nje proizilazi da je tužilac upozoren na značaj uvida u katastarski plan za predmetne nepokretnosti.
– Tužilac je potvrdio da je zemljište obišao na terenu, da su mu poznati oblik i stanje nepokretnosti koje kupuje. Potvrdio je da u tom smislu nema nikakvih prigovora – ističu iz Vrhovnog suda.
Iskazi saslušanih svedoka upućuju na to da su zakonski zastupnici tužioca i prilikom pregovora neposredno obilazili sve parcele. Uz to je „Login eko”, pre zaključenja ugovora, angažovao geodetski biro radi obnove granica i identifikacije parcela koje je nameravao da kupi.
Tokom postupka utvrćeno je da „Kupusina” nije imao nameru da „Login eko” dovede u zabludu i tako navede na zaključenja ugovora. Iz tog razloga doneta je odluka da nema pravo na naknadu pretrpljene štete.
– Tužilac je bio upoznat sa celokupnim stanjem u katastarskim i geodetskim evidencijama. Preko lica koje je angažovao stavio je prvi ponudu tuženom za zaključenje ugovora, a zatim je pristao na njegovu ponudu – ukazao je prvostepeni sudski organ.
UPOZNAT SA RIZICIMA
Kako se u presudi Vrhovnog suda navodi, pre zaključenja spornih ugovora o kupoprodaji nepokretnosti tuženi je u dužem vremenskom periodu vodio pregovore sa posrednikom i tužiocem. Tokom tog procesa, „Login eko” je upoznat sa celokupnim stanjem – katastarskim, geodetskim i faktičkim. Nakon toga je ugovore o kupoprodaji zaključio slobodnom voljom.
– Kao privredno društvo čija je osnovna delatnost gajenje žitarica, tužilac je morao imati stručna znanja o vrsti i kvalitetu zemljišta, o tome da li karakteristike koje su navedene u ugovoru odgovaraju onome što je upisano u javnim knjigama, te da li se radi o zemljištu koje odgovara nameni zbog koje ga kupuje – navodi se u presudi.
Zakonski zastupnik tužioca je (kao kupac i potpisnik ugovora), nakon upozorenja javnog beležnika na značaj uvida u katastarski plan za nepokretnosti koje su bile predmet ugovora, izjavio da ne traži kopiju plana i da prihvata sav rizik i potvrđuje da je poljoprivredno zamljište video i obišao na terenu. Potvrdio je da su mu poznati oblik i stanje nepokretnosti koje kupuje te da se odriče bilo kakvog prigovora.
Takođe je ukazano da sud ne može da prihvati zaključak veštaka da je tuženi zajedno sa posrednicima doveo tužioca u zabludu o kvalitetu zemljišta naneo štetu „Login eku” kao kupcu, a sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist.
– Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da nema odgovornosti tuženog za štetu koju tužilac tvrdi da je pretrpeo. Ukoliko tužilac jeste pretrpeo štetu koja je opisana u zahtevu, za to bi mogli biti odgovorni jedino posrednici koje je angažovao radi pronalaženja zemljišta u cilju kupovine. „Login eko” je u svakom momentu mogao da angažuje stručna lica koja bi proverila podatke, pogotovo kada je predmet kupovine bio ovako veliki kompleks poljoprivrednog zemljišta – stav je Vrhovnog suda.
