Uspomene su najlepši suveniri
Upoznavanje gradova, otkrivanje novih predela, zabava, druženje, odmor i sklapanje novih prijateljstava najčešći su ciljevi putovanja. Utisci koje nosimo u koferima sećanja trajni su i najlepši suveniri. Udruženje penzionera MZ „Dositej Obradović”, koje vodi Ahmo Peljto, ima 140 redovnih članova.
Za sedam godina, koliko organizovano idu na izlete, obišli su koro celu Srbiju, a polako izlaze i van granica naše zemlje, o čemu svedoči i poslednja destinacija do Višegrada i Sarajeva.
Samo ove godine dva puta su posetili Beograd, potom Tršić i Banju Koviljaču, pa Golubac, Aranđelovac, Oplenac, Jagodinu i Belu Crkvu, gde se redovno kupaju na belocrkvanskim jezerima tokom letnjih meseci.
VREME BRZO PROLETI
– Mesta koja ćemo obići biramo zajedno na sastancima. Ove godine organizovali smo osam izleta i samo jednom smo išli jednim autobusom, uvek budu dva koja su puna, a dogodi se da ponekad nema dovoljno mesta za sve zainteresovane. Kada se vratimo saslušam utiske, komentare, mišljenja, poneku konstruktivnu kritiku i sve to primenjujemo na naredna putovanja – naglašava Ahmo Peljto i dodaje da su uvek dobrodošli i članovi drugih udruženja penzionera.
Utiske sa putovanja rado su sa nama podelili i neki članovi Udruženja.
– Put u Sarajevo i Višegrad počeo je uz bombone i osveženje, muziku i prijatan razgovor. Na Baščaršiji nismo zaobišli ćevape kod „Želja”, a ni tufahije, kafu, ratluk… Brzo nam je proletelo vreme, da smo barem još jedan dan ostali – iskrena je Ljiljana Betos.
Zadovoljstvo nije krila ni sugrađanka Dragana Grubački.
– Putovala sam na jednodnevne izlete, a u Sarajevu i Višegradu ostali smo dva dana. Ne znam šta je na mene ostavilo jači utisak: vožnja brodićem po prelepoj Drini, ili vozićem po Višegradu, šetnja Andrićgradom, udoban smeštaj u Sarajevu, Vrelo Bosne koje je bajkovito, ili Sarajevo u kojem sam bila još davne 1985. godine – priča Dragana Grubački.
KAD ZAPEVA VESELO DRUŠVO…
Zorica Kovačević ima unuka sa kojim razmenjuje utiske i priče sa ekskurzija. Voli i sportske susrete i nadmetanja, koji su joj kako kaže, prilika da se druži sa prijateljima koje nije dugo videla. Zorica Šuša takođe voli da putuje i za to koristi svaku priliku.
– Društvo je uvek veselo, pa često i zapevamo u autobusu. Problem nastaje kada nam prevoznik pošalje autobus koji nema radio ili priključak za cd ili fleš, a onda pevamo kako stignemo – uz osmeh dodaje Zorica Šuša, koja nije putovala za Sarajevo, ali je čula sve najlepše od prijateljica.
Oko tri godine deo ekipe koja odlazi na izlete je i Mila Tešin. Pohvalila je organizaciju putovanja, članove sa kojima se druži, ali i prijatelje iz drugih udruženja koji imaju podjednaka interesovanja i želje za putovanjem.
– Posetili smo mnogo gradova, videli prelepa mesta i divnu prirodu, jedva čekam novi izlet. Ono što mi je takođe važno jeste to da je cena izuzetno povoljna, prilagođena je penzionerskom džepu – kaže Mila Tešin.
DRUŽENjE I RADOST PUTOVANjA
Da putovanje prođe u najboljem redu brine Spaska Drndarski, sekretarica Udruženja, i pojasnila nam koji je njen deo posla.
– Svako putovanje je bilo organizovano na najvišem nivou, a u većini slučajeva išla su dva autobusa. Sve je unapred predviđeno, nikada nije bilo incidenata. Vodim računa da svima bude prijatno i udobno i da se svi vrate srećni i zadovoljni – priča Spaska Drndarski.
Ema Kereši članica je i Saveza penzionera Vojvodine – Zrenjanin. Dugo godina odlazi na izlete sa kojih donosi samo pozitivna iskustva.
Poslednje putovanje u Višegrad i Sarajevo, kako kaže, rečima na može da opiše, i svima toplo preporučuje da posete ta mesta.
Članovi Udrženja već prave planove za mesta koja će obići na proleće. Ipak, ni tokom zimskog perioda neće odmarati. Posetiće manifestacije koje se, po tradiciji održavaju po selima Banata – a to su kobasicijada, štrudlijada, kiflijada, i mnoge druge… A foto albumi će im biti bogatiji za nove fotografije i uspomene.
NAJSTARIJI I NAJMLAĐI ZAJEDNO
Atmosferu sa jednog od putovanja dočarala nam je Ksenija Nićin, koja naglašava raznolikost programa i mesta koja su posetili.
– Obišli smo mnogo crkava i manastira, spomenike kulture, parkova prirode, videli mnoge izvore, gradove, muzeje, kupali se u jezerima… Među nama vlada sloga i harmonija, lepo se družimo, a na svakom putovanju upoznamo nekog novog člana. U autobusu vlada posebna atmosfera, žene nose kolače, kiflice, bombone, dok se muški deo pobrine za piće – vodu, sokove, ali i malo žestine – otkriva Ksenija Nićin.
Sa Ksenijom često putuje i njen sin Nenad.
– Ekskurzije koje organizuju penzioneri primamljive su i omladini. Jednodnevni izleti jednom mesečno i veoma povoljna cena idealna su prilika da se i mi, mladi, upoznamo sa lepim mestima naše otadžbine. Predsednik Peljto ima razumevanja, uvažava i naše predloge što mi je posebno drago – dodaje Nenad Nićin.
