Umesto najavljenih 100 radnih mesta, Perležani su od kineske fabrike „Feitiansuje” za preradu otpadne plastike, dobili nesnosan smrad i, navodno, zagađenje kanala od kojeg su nekada navodnjavali bašte i njive. Kompanija u ovom selu posluje od 2018. godine u postrojenju nekadašnjeg „Begej plasta”. Dok čekaju da inspekcije daju sud, građani Perleza rešili su da javno progovore o tome zašto proteklih meseci ne mogu da otvore prozore, ili prostru veš napolju. Iz kineske kompanije poručuju da će izjave davati kada nadležne inspekcije završe posao.
NE PRILAZE KANALU I NE OTVARAJU PROZORE
– Niti se širi veš, niti se otvaraju prozori. Smrad iz fabrike davi nas i guši neviđeno. Jedino dok fabrika stoji, možemo da izađemo iz kuće i da radimo poslove u dvorištu. To je neka plastika koju oni ili tope, ili mešaju sa nekom hemikalijom. Nemam pojma, ali smrdi nesnosno – kazala je za Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) Perležanka Dragana Kojić čiju kuću samo zid deli od pogona fabrike „Feitiansuje”.
Život pored ovog pogona je užasan, ispričala je druga Perležanka aktivistima Građanskog preokreta. Kako je rekla, za 30 godina koliko živi ovde, ne seća se da je ikada videla da je obližnji kanal za navodnjavanje bio toliko prljav. Prema njenim rečima, kada je „Begej plast” radio, nije bilo problema sa zagađenjem.
Da je voda ovog kanala koji teče blizu fabrike, zatim pored bašta i njiva, ranije bila čista, Građanskom preokretu je objasnio mladi Perležanin Aleksandar Nađ.
– Problem je što se u ovaj kanal, koji prolazi pored naše crpne stanice iz koje se selo snabdeva vodom, ispuštaju ozbiljni otrovi. Do prošle godine smo u ovom kanalu imali ribe, žabe i kornjače, ceo ekosistem. Ljudi su vodom iz kanala ranije navodnjavali okolne bašte, a sada ne smeju ni da mu prilaze – kazao je Nađ.
Snimajući put kojim otpadne vode prodiru do kanala za navodnjavanje, novinari portala VOICE su uočili i to da se iza fabričkog pogona gomila i otpad koji ostaje nakon reciklaže.
INSPEKCIJE BILE NA TERENU
Žalbe zbog zagađenja, uglavnom od ljudi koji žive bliže fabrike, počele su da pristižu polovinom prošle godine, kaže za „Zrenjanin” Miloš Minić, sekretar perleske Mesne zajednice (MZ). Oni su žalbe zatim prosledili nadležnim inspekcijama. Kako kaže naš sagovornik, septembra su obavestili pokrajinsku inspekciju za zaštitu životne sredine, iz koje su im telefonom nedavno javili da je inspektorka obavila nadzor. Isto je potvrđeno i portalu „Zrenjanin danas” iz Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine, odakle su naveli da je izvršena provera u kompaniji „Feitiansuje”, te da će javnost biti obaveštena o preduzetim merama. Minić navodi da je bila i gradska ekološka inspekcija, te da su merili buku iz fabrike.
Aleksandar Nađ je za Građanski preokret rekao da su Perlez pre nekoliko dana posetili i stručnjaci iz preduzeća „Vode Vojvodine” i da su uzeli uzorak vode iz kanala, ali kilometar dalje od fabrike. On ipak smatra da će i taj uzorak biti loš.
INVESTITOR DUŽAN DA PRATI UTICAJ NA SREDINU
Sekretar perleske MZ navodi da je Mesna zajednica, o svom trošku, prošle nedelje angažovala zrenjaninski Zavod za javno zdravlje, kako bi i oni analizirali vodu iz kanala.
Nekadašnji pogon „Begej plast” kompaniji „Feitiansuje” prodala je beogradska firma u nemačkom vlasništvu „Eos matriks”. Kupoprodajni ugovor potpisan je 29. oktobra 2018. godine u gradskoj kući. Kako je „Zrenjanin” tada izvestio, tom prilikom je Ivana Kopilović, advokatica kineske kompanije, najavila da će novi vlasnici u osposobljavanje perlske firme uložiti pola miliona evra. Takođe je kazala da planiraju da u toku tri godine zaposle 100 radnika.
Međutim, Aleksandar Nađ je za Građanski preokret naveo da ima informacije da u fabrici radi tek šest radnika i deset zaposlenih Kineza.
Kompanija „Feitiansuje” je 15. novembra 2019. godine od Gradske uprave (GU) dobila dozvolu za desetogodišnje skladištenje i tretman otpada. U tom periodu je i Odsek za zaštitu životne sredine GU dao saglasnost na Studiju procene uticaja na životnu sredinu kineskog investitora.
Kako je „Zrenjanin” tada pisao, prema Studiji, investitor je dužan da sprovodi Program praćenja uticaja na životnu sredinu i da podatke o izvršenim ispitivanjima dostavlja nadležnoj inspekciji za zaštitu životne sredine. „Zrenjanin” je još zabeležio i ovo, pozivajući se na projekat Studije: – Sva voda koja se upotrebljava, bila bi prečišćavana unutar postrojenja bez isparenja i visokih pritisaka.
U Perlezu misle da bi sto zaposlenih radnika bilo dobro za selo, ali ne ako je fabrika zagađivač.M. Maričić
PRIVATIZACIJA PA STEČAJ
Početkom 2003. godine država je prodala Žarku Babiću 70 odsto kapitala „Begej plasta” – tada akcionarskog društva sa 87 zaposlenih. Društvu, koje je i pre njegovog dolaska bilo gubitaš, Babić nije doneo boljitak. Posle četiri i po godine, ovde je bio otvoren stečaj, koji je zaključen novembra 2013, uz napomenu da za isplatu potraživanja poverilaca drugog, trećeg i četvrtog isplatnog reda nije bilo novca.
ODAKLE POTIČE OTPAD
Kompanija „Feitiansuje” je od Grada dobila dozvolu za tretman i skladištenje 11 vrsta otpada. Mahom je reč o otpadnoj plastici, zatim o mulju od tretmana otpadnih voda, papirnoj i kartonskoj ambalaži i metalima koji sadrže gvožđe. Stručnjak za upravljanje otpadom Gojkan Stojinović objasnio je za VOICE da ova dozvola važi samo na teritoriji lokalne samouprave, tako da u fabrici u Perlezu ne bi smeo da bude skladišten ili tretiran otpad nastao van teritorije Grada. Novinari ovog portala uveravaju da u objektu ima i otpada uvezenog iz Mađarske, a to je potvrdio i Aleksandar Nađ.
M. Maričić FOTO: Printskrin Jutjub kanal Građanski preokret
