Autoput do Beograda menja razvojne pravce grada?
Piše: dr Dejan Molnar,
vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Ovu nedelju obeležila je rasprava u republičkom parlamentu o Predlogu budžeta za 2022. godinu. Produktivne javne investicije (bez izdvajanja za sektor odbrane – vojsku i policiju) bi trebalo da dostignu iznos od oko 6,3% BDP-a (približno 3,4 milijarde evra). Od toga se čak preko 55% (oko 2 milijarde evra) odnosi na izgradnju saobraćajne, pretežno drumske infrastrukture.
Ono što je važno za Grad Zrenjanin je da su u republičkom budžetu predviđena izdvajanja za izgradnju autoputa Beograd-Zrenjanin, što je od izuzetnog značaja za razvoj naše loklne sredine, Banata i istočne Vojvodine. Istraživanja ukazuju na to da postoje pozitivni multiplikativni efekti izgradnje drumske infrastrukture na ekonomski razvoj. Na uzorku država Centralne i Istočne Evrope je potvrđeno da se u okruzima (subregionima; distriktima) u kojima su završene moderne drumske saobraćajnice i njeno povezivanja sa mrežom panevropskih saobraćajnih koridora ostvaruju natprosečni nivoi ekonomske razvijenosti, zaposlenosti i produktivnosti rada.
Da bi se u Zrenjaninu i Banatu zabeležili sinergetski efekti od izgradnje ovako bitne saobraćajnice, potrebno je da se za odgovarajuće namene koriste i sredstva iz lokalnog budžeta. Na „žilu kucavicu” treba nadograditi odgovarajuću „kapilarnu” infrastrukturu. Stoga, kapitalne rashode iz gradske kase treba planirati u dužem roku za one namene koje su kompatibilne sa investicijama od nacionalnog značaja na ovom području. Od toga će građani i privreda imati najviše koristi.
Proces planiranja, pripreme i usvajanja gradskog budžeta je od velike važnosti za funkcionisanje lokalne samouprave, a direktno utiče i na kvalitet uslova za život i rad u gradu. Dosadašnja praksa je pokazala da učešće (participacija) građana u procesu izrade proračuna može unaprediti upravljanje lokalnim javnim finansijama te doprineti efikasnijem trošenju sredstava. Utisak je da učešće građana u budžetskom procesu nije na zadovoljavajućem nivou. Treba iskoristiti ovaj momenat i oživeti praksu tzv. participativnog budžetiranja. Gradonačelnik, njegovi pomoćnici, član(ovi) gradskog veća za privredu i finansije i drugi kreatori lokalnih javnih politika bi trebalo da direktno komuniciraju sa svim mesnim zajednicama na području Grada i da na tom nivou sagledavaju buduće infrastrukturne potrebe. Nužno je, svakako, da konsultuju i druge aktere, pre svega poslovnu zajednicu (privrednike). Sve to bi valjalo integrisati i u budući Plan razvoja grada.
Participativno budžetiranje je proces koji aktivno uključuje građane i privredu u proces odabira prioritetnih projekata za finansiranje iz gradske kase. Na taj način lokalna vlast treba da „osluškuje” Zrenjanince i bolje razume njihove potrebe i preferencije. Bolja povezanost Zrenjanina sa Beogradom i Novim Sadom će doneti i nove prilike za privrednike i građane. Oni će ih sami prepoznati, a javne politike iz domena lokalne nadležnosti (budžet, prostorno/urbanističko planiranje, komunalna delatnost, zaštita životne sredine, saobraćaj i dr.) treba da stvore uslove za realizaciju privatnih inicijativa.
