U našem gradu je rado viđen gost. Često se pojavljuje na lokalnim televizijama, a davnih dana je pred zrenjaninskim sudom uspešno branio počinioce najtežih krivičnih dela. Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna prošle godine prvi put je dobio mandat narodnog poslanika, kada se našao na izbornoj listi „Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije (SPS) – Jedinstvena Srbija (JS) – Dragan Marković Palma”. Poslaničku klupu deli sa omladincima, među kojima je i sugrađanka Dubravka Kralj. Sa Tomom Filom razgovaramo o uspomenama iz Zrenjanina, izboru sudija u ovdašnjem Osnovnom sudu, podmlatku u Narodnoj skupštini…
Čega se setite kad vidite našu palatu pravde?
– Setim se dvojice najboljih sudija koje je zrenjaninska palata pravde ikad imala. To su Toma Đurđević i Cveta Gardinovački. Kad su sudili ubistvo, u veću petorice, ja bolje sudije nisam video. Toga nije bilo ni u Beogradu. Verujte da je to bilo neverovatno. Ranije sam dolazio često u Zrenjanin, otkako sam otišao u Hag nisam imao mnogo vremena.
Javnosti ste postali poznati kao advokat ljudi optuženih za najteža krivična dela. Ko se među Zrenjanincima našao na toj listi?
– Bilo je dosta slučajeva, ne sećam se baš svih. Nije bilo bitno ko je koga ubio, nego način na koji se sudilo. Sudije koje sam spomenuo su sudili fenomenalno, sa svim uvažavanjem i austrougarskom kulturom ponašanja. Nije bilo psovanja, to je prednost koju ste imali, za razliku od ostatka Srbije. I sada je tako.
Narodna skupština je nedavno donela odluku o izboru novih sudija u Zrenjaninu. Kako komentarišete proširenje kapaciteta u ovoj ustanovi i u kakvom su položaju sudije?
– Mislim da je uvek nedovoljno sudija. Moraju se stvoriti uslovi za nove i da im se drastično povećaju plate. Na Zapadu su oni dosta plaćeni, imaju divan život. Njih ne možeš da kupiš za unapređenje ili zaposlenje kao kod nas. Ovde su sudije suviše bliske vlasti. Sudija mora biti uzvišen, arogantan na neki način. Zato moraju da imaju velike plate, što sam rekao i u Skupštini.
Za to sam da se izvrše ustavne promene, da sud bude nezavistan. Jedina stvar oko koje se advokati slažu, među njima i ja, jeste da se prvi izbor sudija donosi u Skupštini, a Visoki savet sudstva (VSS) i Visoki savet tužilaštva treba da rešavaju ostalo. Deset ljudi, koliko VSS ima, premalo je da bi to sagledali, dok 250 poslanika to može. Mora nešto da se reši i u Skupštini da ne budu svi Beograđani.
Da li podržavate podmladak u Skupštini i kakve savete dajete?
– Ispostavilo se da je Dubravka najvažnija poslanica, jer jedina ima Pravni fakultet i bavi se pravom. Ja imam mnogo obaveza i mislim da ona bolje zna šta se dešava. Da sam ja pravio sastav, bilo bi još bar tri pravnika koji bi zajedno sa njom radili. Ona je nesvakidašnje pametna devojka. Savetovao sam je da polaže pravosudni ispit i da se posle opredeli da li će se baviti advokaturom ili politikom. Šta god da odabere, biće uspešna.
Kruna Vaše karijere jeste autobiografska knjiga „Završna reč”. Da li planirate da objavite još neko delo?
– Ne. Ovo je dovoljno. Deo knjige sam posvetio ljudima koje sam branio jer su mi mnogi verovali. Hteo sam da kažem ko sam i šta sam, ko je moja porodica. Druga polovina je posvećena suđenjima.
Nedavno je emitovana serija „Porodica” u kojoj Vaš lik tumači glumac Marko Baćović. Kako ste zadovoljni izvedbom i serijom? – Sad ću vam ispričati anegdotu. Drugari su mi rekli: „Slušaj, bio si lepši od njega, ali on je pametniji, ne govori uopšte” (to je bilo pre 20 godina i bio sam mlađi od glumca sada). Nije sve bilo tako kako je prikazano u seriji. Ipak je to fikcija, filmska sloboda koju su oni napravili i najverovatnije spremaju nastavak koji bi se završio Slobodanovim odlaskom u Hag.
