Mesto umetničke saradnje, edukacije i izlaganja radova
Nedavno je ucrtana nova tačka na kulturnoj mapi grada, i to u prizemlju Narodnog muzeja, pored turističkog centra. U pitanju je izlagački prostor Asocijacije likovnih umetnika Zrenjanin (ALUZ), čiji članovi ovde planiraju da organizuju izložbe, tribine, kao i škole crtanja za sve zainteresovane sugrađane.
„NOĆ MUZEJA” SIMBOLIČAN POČETAK
– Asocijacija likovnih umetnika Zrenjanina (ALUZ) je nakon dugih godina traženja konačno pronašla svoj kutak iz kojeg će u budućnosti moći da predstavlja savremeno umetničko stvaralaštvo i na taj način doprinese kulturnoj ponudi grada. Kolektivna izložba članova Asocijacije održana u „Noći muzeja” u maju bila je simboličan početak. Kada se prostor uredi i opremi, postaće mesto susreta, saradnje, edukacije ali i prodaje radova zrenjaninskih autora – započinje priču predsednik ALUZ-a, mr Rastko Stefanović, akademski slikar.
Asocijaciju likovnih umetnika Zrenjanin osnovali su 2015. petorica magistara umetnosti: Milan Grahovac (slikar), Miloš Vasiljević (vajar), Dušan Marinković (fotograf), Branko Đukić (grafičar) i Rastko Stefanović (slikar). Okuplja isključivo akademski obrazovane umetnike, a broji oko 60 članova.
PROGRAMI ZA SVE GENERACIJE
Na poslednjoj skupštini ALUZ-a formiran je umetnički savet koji čine Milica Bjelanović, Jasmina Runjo, Marko Tubić, Aleksandra Ilić i Nadežda Kirćanski. Njihov zadatak će biti da u narednih godinu dana osmisle program za novi izlagački prostor.
– U planu su pre svega izložbe zrenjaninskih autora, ali i gostiju iz drugih sredina. Jedan deo će biti prodajni, namenjen svima onima koji žele da prodaju svoja dela, a takvih umetnika je dosta. Izuzetno nam je važna i edukacija; planiramo tribine, radionice, škole crtanja i slikanja koje će voditi kolege umetnici sa velikim pedagoškim iskustvom. Želimo da pomognemo mladima prilikom priprema za upis u srednje umetničke škole ili akademije. Nismo zaboravili ni najmlađe, za koje planiramo posebne škole crtanja, a tu su i naši stariji sugrađani, koji su zainteresovani – priča Stefanović i dodaje da će uvek biti otvoreni za saradnju sa drugim udruženjima u zemlji i inostranstvu, posebno jer neki članovi imaju internacionalne karijere i kontakte širom sveta.
Osvrnuo se i na istorijat okupljanja zrenjaninskih umetnika podsetivši na aktivnosti koje su imali u čuvenom projektu „Muzej destrukcije”, čije je sedište bilo u Pinovoj vili.
– Akademski umetnici našeg grada mahom su bili i članovi Udruženja likovnih umetnika Vojvodine i Srbije (ULUV i ULUS). Osamdesetih i devedesetih godina postojala je podružnica udruženja u Zrenjaninu (ULUVZ), a članovi su imali svoje prostorije na nekoliko lokacija u gradu. Važno mesto susreta i okupljanja bila je Savremena galerija sve do početka dvehiljaditih kada zbog promene politike umetnici prestaju da je posećuju, a prostorije u Pupinovoj ulici im se oduzimaju. Od tada počinje naša potraga za prostorom i okupljanjem koja je trajala do skoro – kaže naš sagovornik. U Pinovoj vili rodila se ideja o borbi za prava umetnika, a osnovano je udruženje mladih stvaralaca pod nazivom „Mustre”, kasnije preimenovano u „Umetničku asocijaciju Zrenjanina”.
– Priča dobija epilog pre tri godine razumevanjem tadašnjeg direktora Galerije Igora Dostanića. Saradnja je doprinela da se priča o prostoru pomeri sa mrtve tačke. Tako je 2015. godine i nastao ALUZ, sa idejom da okupi sve akademske umetnike – ističe Stefanović.
Umetnicima ALUZ-a podršku za dobijanje prostora pružila je i lokalna samouprava, kao i Jelena Gvozdenac Martinov, direktorka Narodnog muzeja.
PODRŠKA KOLEKTIVA ZNAČI
Član ALUZ-a je i sugrađanin Uglješa Dević, akademski slikar kojeg su od najranijeg detinjstva privlačili renesansni umetnici. Sa 13 godina postaje polaznik sekcije crtanja Viorela Flore i Aleksandra Kačara koju pohađa tri godine. Završio je Akademiju klasičnog slikarstva, i master studije u klasi profesora Vasilija Dolovačkog. Znatan uticaj na njega imaju i profesori Mile Kulačić i Dragan Martinović Martin.
– Velika je sramota što smo mi, umetnici, toliko dugo čekali na svoj prostor i što smo se godinama lavovski borili za njega. Umetnik je samotnjak, koliko zasuče rukave, toliko će dobaciti u radu. Ipak, podrška kolektiva dosta znači. Stil koji trijumfalno prednjači u mojoj umetnosti jeste klasično štafelajno slikarstvo naklonjeno akademskom realizmu. Inspiracuju tražim kako u svemu što me okružuje, tako i u kompozicijama istorijske tematike, ikoni. Figura, portret, mrtva priroda i pejzaž su nezaobilazni delovi ,,azbuke pisma kojim pišem” – kaže Dević i dodaje da uzore nalazi u starim majstorima od da Vinčija, Rembranta, preko Šiškina, Rjepina, pa sve do Paje Jovanovića i Uroša Predića.
