Da li ste nekada, u trenucima osame, pomislili da ste licemerni? Nisam vam postavio ni malo jednostavno pitanje. Odgovor je poput tamnog vilajeta, šta god da izustite, kajaćete se. Ukoliko budete iskreni, priznaćete (ne)retku dvoličnost. U suprotnom, slagaćete najpre druge, a potom i sebe same.
Na primeru ponašanja u saobraćaju se na najbolji način očitava licemerstvo. Ukoliko naiđemo na vozilo koje blokira promet sa upaljena „sva četiri migavca“, nećemo štedeti vozača. Ukazaćemo da ne poznaje propise, kao i da je prost. Međutim, da li ponekad postupate na isti (nečastiv) način? U tim momentima verovatno menjate ugao gledanja. Tada pronalazite opravdanje za vlastite postupke (morali ste tetki lek da odnesete i slično).
Bahatost u saobraćaju je u direktnoj proporciji sa vrednošću vozila! Do navedenog zaključka sam došao analizirajući delanje vozača u različitim četvorotočkašima. Uočio sam da oni sa boljim automobilima smatraju da pripadaju višem staležu. Samim tim stiču utisak da mogu nesmetano da parkiraju vozilo na trotoaru, biciklističkoj stazi ili pak na pešačkom prelazu. Elitizam u njihovim glavama predstavlja oblik lične devijacije koji preti da preraste u društvenu.
Da bi se sprečila navedena pošast, nužno je reagovanje nadležnih! Nisu u pitanju, još uvek, lekari – psihijatri. Očekuje se da zakone, najpre, sprovode policija, inspekcije i sl. Nakon što „elita“ oseti snagu pravne države, preko noći će joj se raspršiti svet koji su kreirali u vlastitoj mašti.
