Na plodnim oranicama nadomak Tise porodica Šokšić iz Taraša pre 12 godina počela je da se bavi organskom proizvodnjom povrtarskih kultura. Na 10 hektara uzgaja, između ostalog: luk, krompir, cveklu, tikvice i blitvu. U proizvodnji učestvuje cela porodica, a da bi se potpuno posvetili poslu, iz grada su se vratili na selo.
– Rodom smo Tarašani, a nakon venčanja preselili smo se u Zrenjanin. Nije mi bilo svejedno, ali sam zbog poljoprivrede napustila posao. Ispunjena sam ovim načinom života, navikla sam se na slobodu i nezavisnost i to me čini srećnom – priča Gordana Šokšić.
IZAZOV JE OSTATI NA TRŽIŠTU
Da bi plasirali proizvod, Šokšići su u početku radili kućne dostave, prodavali na pijacama i snabdevali male prodavnice zdrave hrane. Sada kao sertifikovani organski proizvođači sarađuju sa četiri trgovinska lanca.
– Kako smo rasli, tako smo menjali tržišta. Jako je bilo teško doći do kontakta trgovinskih lanaca i zakazati sastanak. Kada smo u tome uspeli, sačekao nas je vrlo zahtevan proces prilagođavanja. Morali smo dosta da napredujemo kako bismo ispunili uslove – kaže poljoprivrednica.
Dodaje da je tržište surovo i zahtevno i da je svaka godina neizvesna. Gordana objašnjava da je potrebno raditi i na tome i da proizvod izgleda lepo kako ne bi bio svrstan u drugu klasu.
– Ukoliko ne ispunite stroga pravila, moguće je da roba bude zamenjena uvoznom – ističe naša sagovornica.
Prema njenim rečima, kada su počeli da sarađuju sa trgovinskim lancima, asortiman su prilagodili potrebama partnera. U poređenju sa pijacom na kojoj je bitno da ponuda bude raznolika, sada su važni kontinuitet i količina, objašnjava Gordana.
TRETIRANJE PRIRODNIM ALTERNATIVAMA
Porodici Šokšić je u početku najvažnije bilo da savladaju tehnologiju proizvodnje. Oslanjali su se na proizvođače koji su imali iskustva. Nije ih bilo mnogo, ali hteli su da pomognu, kaže naša sagovornica.
Zbog mnogo veće otpornosti u odnosu na hibride, porodica uzgaja sorte. Iako one ne mogu biti toliko estetski lepe, Gordana kaže da ipak moraju da se trude da produkuju što veće količine povrća prve klase kako bi proizvodnja bila isplativa.
– Uzgajati na organski način ne znači ne tretirati kulture, već koristiti dozvoljene preparate, uglavnom na bazi bilja ili bakra. Cilj je da se učini sve kako ne bi došlo do bolesti jer su sredstva previše blaga da bi je suzbila – objašnjava proces poljoprivrednica.
Kada su u pitanju razlike u poređenju sa konvencionalnim načinom gajenja (u kojem različiti preparati i mašine olakšavaju posao), organska proizvodnja podrazumeva mnogo više ručnog rada na njivama. Mada, i u ovoj oblasti je primetno osavremenjivanje, kaže Šokšić.
– Idemo na studijska putovanja i to nam je prilika da vidimo kako to rade na imanjima u Mađarskoj, Austriji, Italiji. Trudili smo se da naučimo nešto novo i puno su nam značila – ističe naša sagovornica.
Dodaje da je sreća što su savladali tehnologiju i imaju tržište. Iako nije jednostavno, na svaki problem gledaju kao na izazov, a u budućnosti imaju planove da prošire proizvodnju.
– U organskoj proizvodnji pronašli smo svoje mesto. Bili smo vrlo hrabri kada smo počinjali, a u proteklih 12 godina naučili smo načela i navikli tako da živimo. Shvatili smo koliko je bitno za zdravlje i čuvanje okoline – zaključuje Šokšić.
J. Šormaz
VAŽNA JE PODRŠKA
Organska proizvodnja je oblast o kojoj svi još uvek uče, što je jedan od razloga zašto se Srbija zadržala na tako malom broju proizvođača (manje od jedan odsto), kaže Gordana Šokšić. Prema njenim rečima, subvencije u odnosu na konvencionalnu proizvodnju su visoke, ali u odnosu na zemlje u okruženju izuzetno niske. Grad je prošle godine prvi put pomogao proizvođačima, što puno znači svima, a naročito onima koji tek kreću, ističe naša sagovornica.
