BISKUP DR LADISLAV NEMET, DECENIJU NA TRONU ZRENJANINSKE BISKUPIJE

Mnogo smo uradili, dosta toga tek predstoji
Papski izaslanik postavio je 2008. godine dr Ladislava Nemeta na čelo Zrenjaninske biskupije. Od tada, obnovljen je velik broj rimokatoličkih crkava po naseljenim mestima, reorganizovana je biskupija koja sada broji 38 župa (od nekadašnjih 72).
Najambiciozniji poduhvat na kojem se trenutno radi je obnova zgrade klostera (internat za devojke) koji će se nalaziti u bivšoj zgradi Medicinske škole. Predviđeni rok za završetak grubih radova je do kraja ove godine, dok se finalizacija i useljavanje zgrade očekuje na proleće, kaže biskup u intervjuu za naš list. Projekat finansira Vlada Republike Mađarske.
– Rekonstrukcija će biti temeljna i detaljna, po najvišim svetskim standardima. Uveliko se radi na fasadi, a u toku je i promena krova. Potrebno je promeniti celokupnu krovnu konstrukciju koja je dotrajala, skida se plafon i stavlja armirani benton. Želimo da sačuvamo izgled građevine koja datira iz 19. veka, ali i da je, da tako kažem, osvežimo savremenim načinima zaštite – započinje priču biskup dr Ladislav Nemet.
Šta obuhvata rekonstrukcija?
– Stavljamo nove pregradne zidove, rekonstruišemo kanalizacionu i vodovodnu mrežu, radimo novo grejanje i ugrađujemo savremenu tehniku. Sva stolarija će isto biti promenjena. Pravimo ulaz u veliku salu iz dvorišta za sastanke i konferencije koja će moći da primi stotinak ljudi. U dvorištu iza kapele planirana je mini letnja pozornica. Radovi se odvijaju po planu, ali ono što ih pomalo ometa i što se mora uzeti u obzir, jeste starost zgrade koja je pod zaštitom. Trebalo je naći i kvalifikovanu radnu snagu, jer fasadu i njenu ukrasnu ornamentiku želimo da sačuvamo u celosti.
U internatu će boraviti devojke koje pohađaju srednju školu. Koliki su smeštajni kapaciteti?
– Kapacitet klostera je 60 mesta, što bi značilo negde oko 30 soba. U svakoj sobi sa kupatilom, koje će biti komforne i opremljene po najvišim evropskim standardima, biće smeštene po dve ili četiri devojke. Imaće sve potrebne uslove za učenje i studiranje, zgrada će biti pokrivena vaj faj mrežom (Wi Fi), i sve devojke će imati kompjutere.
U posebnom delu biće smešteni vaspitači, prva pomoć, i sve što je potrebno. U prizemlju će biti fiskulturna sala i muzička soba za one koje se bave muzikom. Planirana je jedna velika soba koja će imati namenu dnevnog boravka, a neizostavni su svakako vešeraj, kuhinja i prostrana trpezarija.
Kapela ostaje u sklopu klostera i biće omogućen pristup iz samog objekta, koji je bio onemogućen dok je to bila škola. Time će joj se vratiti verska namena.
Devojke koje će boraviti u internatu su sa teritorije Vojvodine, najveći deo njih iz Banata. Dolaze iz sredina u kojima nema toliko škola i obrazovnih profila, koliko ih ima u Zrenjaninu. Kloster je dostupan svima, i mađarski jezik nije uslov za boravak.
Zgrada Osnovne škole „Vuk Karadžić” delila je prostor sa ovom zgradom. Da li će tako biti i u budućnosti?
– Fiskulturna sala Osnovne škole „Vuk Karadžić” fizički se odvojila od zgrade klostera, kako je i bilo u originalnom projektu. Restitucijom je sestrama Notr Dam vraćena zgrada i dvorište koje im je i pripadalao, a đaci imaju samo pravo prolaza. Ta fiskulturna sala je kao ostrvo u dvorištu. Dok je zgrada bila javna svojina, oni su koristili salu Medicinske škole, a pitanje je kako će taj problem sada rešiti. Škole su važne i niko od nas nema ništa protiv škola, ali se ta situacija mora regulisati. Dvorište kao takvo je naše, a oni imaju samo pravo prolaza i ništa više. Ceo potez od škole pa sve do zgrade Istorijskog arhiva, prema projektima, pripada biskupiji.

  • VLASNIŠTVO KALUĐERICA REDA NOTR DAM
    Zgrada koja je podignuta u 19, a završena u 20. veku, nije oduvek bila u vlasništvu Biskupije. Prvenstveno je pripadala sestrama, kaluđericama reda Notr Dam koje su je i sagradile. Od 2016. je u vlasništvu Zrenjaninske biskupije dok je u periodu od 1944/45. pa sve do 2011. bila javna svojina. Odlukom Agencije za restituciju vraćena je sestrama koje su je prodale biskupiji.

Miroslava Malbaški

foto: Jovan Njegović Drndak