„Priđite danas svi i poklonimo se pred skromnim jaslama, ozarenim božanstvenom slavom, jer Bogomladenac Hristos ovde počinje Svoj krsni put na zemlji. Poklonimo se, jer je ovde početak našeg spasenja, početak naše večnosti”. arhimandrit Jovan Krestjakin
Svako od nas započinje svoj pokret ka večnosti ovde na zemlji, u vremenu i prostoru. Čineći određene pokrete u vremenu, svako ostavlja i svoj trag u večnosti. A ko može bolje razumeti čoveka u pokretu, putnika, no narod u Banatu. Narod koji je kroz vekove u neprekidnim migracijama i seobama. Na tom putu on se u određenom istorijskom momentu susreće sa Bogomladencom Hristom i oberučke ga prihvata. Ostvaruje zajednicu sa Njim, u svetotajinskom životu Crkve. Čovek je biće u neprekidnom pokretu, a ne inertno. Čovek je kreativno biće, a ne destruktivno. Čovek je umno, a ne bezumno biće, mudro i razumno, ne iracionalno. I kada su taj pokret, ta kreativnost, mudrost i razum, prožeti svetlošću praznika Hristovog rođenja, čovek je sposoban da prevaziđe svaki izazov, svaku prepreku i barijeru.
Čovek je biće zajednice, koje se u zajednici i kroz zajednicu najbolje može ostvariti.
Pojedinac može učiniti jednu zajednicu veoma kvalitetnom. A kvalitetna zajednica, opet, može pomoći pojedincu.
Svako od nas ima mogućnost da se ostvari u zajednici koja je osnov svakog društva-porodici.
Dobru porodicu čine dobri roditelji-otac i majka, dobra deca. Dobra porodica, dalje, gradi jedan sistem zdravih vrednosti.
Crkva, opet, otvara mogućnost, da se porodica, kroz liturgijski život i praznične cikluse neprestano uzdiže. Kako bi često govorili oci crkve „iz slave u slavu”. A praznik Hristovog rođenja, sa svom lepotom bogosluženja i narodnih običaja, jeste i praznik porodice.
U nedeljama pred Božić, mi proslavljmo Detinjce, Materice i Oce.
Sa jednim izuzetnim običajem „vezivanja” deteta, majke, konačno i oca. Da bi se određeni član „odvezao”, zauzvrat mora drugome ili drugima dati određeni dar. Dakle, posredi ovog običaja, jesu uzajamna ljubav i jedinstvo svih članova porodice. „Čašću činite jedni druge većim od sebe” (Rim. 12, 10). Apostolsko slovo Poslanice Rimljanima, 6. glava, odlično nam je uputstvo kako da zajedno živimo, kako svoje odnose da usklađujemo i svakovrsne svoje slabosti – gordost i zavist – da prevazilazimo.
Zato u svetlosti Hristovog rođenja, dragi naši sugrađani, neka svaka tuga ustukne pred radošću, svaki strah pred hrabrošću, svaka podela i razdor pred zajedništvom, svaki nemir pred mirom, svaka samovolja pred humanošću.
Nada neka zameni beznađe, ljubav mržnju. A vera svakoga neka izgrađuje.
Mir Božiji Hristos se rodi!
