Hristova pobeda ispunjava sva srca nepodeljenom radošću
Vrlo često, našavši se u različitim nedoumicama, uslovljenim određenim lokalnim ili univerzalnim kretanjima, razborit čovek ne traži odgovor samo ovde i sada, već konsultuje pouke i poruke ostavljene mu kroz umetnička ili književna dela, u bližoj ili daljoj prošlosti. Pravi je čas, da nam ovogodišnju vaskršnju poruku pošalju dva remek dela našeg kulturno-istorijskog i duhovnog nasleđa. Jedno je studeničko Raspeće, a drugo freska Belog anđela iz manastira Mileševa. Potresna scena Hristovog raspeća, koja zauzima središnji prostor u priprati studeničkog hrama, između ostalog naglašava ljudsku dimenziju bola i stradanja. No, u istom tom liku Hrista, naglašena je i Božanska priroda i pobeda nad smrću. Dok je u liku Majke bol, pobeđen poštovanjem prema Bogu. U tananim gradacijama između ljudskog i Božanskog, otkrivena nam je tajna stradanja i iskupljenja. Druga je Beli anđeo. Ikonografija svedočenja i objavljivanja Hristovog vaskrsenja. Ova freska nije samo umetničko delo, već i univerzalna poruka ljubavi i mira, koja nadilazi vreme i prostor. Prevaziđimo vreme i prostor, susretnimo se sa sobom, u vaskršnjem, bogoslužbenom poretku. Pobedimo sopstvena htenja i loše navike. Poslušajmo reči Svetog vladike Nikolaja: „Pobeda Hristova jedina je pobeda kojoj se mogu radovati sva ljudska bića od prvoga pa do poslednjega. Svaka druga pobeda na zemlji delila je i deli ljude. Kad jedan car zemaljski zadobije pobedu nad drugim carem, jedan se od njih raduje, a drugi žalosti. Kad jedan čovek pobedi svoga suseda, onda je pod jednim krovom pesma a pod drugim plač“.
Samo je Hristova pobeda kao sunce, koje sipa svetle zrake na sve one koji stoje pod njim. Samo Hristova pobeda ispunjava sva srca ljudska nepodeljenom radošću. Samo je ona bez zluradosti i bez zlobe.
Susretnimo se i jedni sa drugima.Zasijajmo sopstvenim preobražajem i primerom. Sa smelošću, puni ljubavi, vere i nade istupimo i jasno uzviknimo
