Postavljanjem špalira od 19 pari narandžastih cipela ispred gradske kuće 25. novembra obeležen je Međunarodni dan borbe protiv nasilja prema ženama i početak kampanje „16 dana aktivizma”, koja traje do 10. decembra. Tog dana je Međunarodni dan ljudskih prava.
Postavljena obuća simboliše živote žena koje su, po zvaničnim statistikama, ubijene u partnerskom nasilju. Na ovaj način apeluje se da se ono prijavi i šalje poruka da nema tolerancije kad je zlostavljanje u pitanju, objašnjava Nevena Montresor, direktorka Centra „Most”. Prema njenim rečima, u cilju edukacije o ovoj temi, organizuju se radionice u školama tokom kojih se sa mladima razgovara o tome šta je ljubav, šta je partnerstvo, a šta to nije.
– Nažalost, u našem društvu ukorenjeno je razmišljanje da jedan šamar nije nasilje, već se prepoznaje kao ljubomora – primećuje Montresor.
Podseća da „Most” u okviru svojih delatnosti ima prihvatilište za žene žrtve nasilja i trgovine ljudima (sigurna kuća), kao i uslugu produženog stanovanja.
– „Zrenjaninski model” multisektorske saradnje između policije, tužilaštva, Centra za socijalni rad i Centra „Most”, koji kao zadnja karika zbrinjava žene, pokazao se kao uspešan. Primećujemo da se žene sve više osmeljuju da prijave nasilje. Rezultati pokazuju i da smo mnoge žrtve zaštitili i osnažili da nastave život bez zlostavljanja – kaže Nevena Montresor.
VIŠE NASILjA NA INTERNETU
SOS telefon Zrenjaninskog edukativnog centra (ZEC), koji je deo licencirane mreže koju čini pet organizacija u Vojvodini, u prvih deset meseci ove godine primio je 1.287 poziva. Za podršku i pomoć obratilo se 605 žena, a organizacije iz Mreže pružile su ukupno 2.708 usluga, kaže Radoslava Aralica, koordinatorka ZEC-a.
– Kada upoređujemo ovu godinu sa periodom pre pandemije, primetan je blagi porast broja slučajeva. Ono što se promenilo jeste beleženje većeg broja ekonomskog nasilja, a u poslednje vreme i sajber (internet) nasilje – objašnjava Aralica.
Kako kaže, problem je to što se ekonomsko nasilje teško dokazuje i procesuira, a ono može da bude uzrok drugih vrsta uznemiravanja. Digitalno nasilje i proganjanje na internetu do sada se vezivalo za mlađu populaciju. Međutim, žene srednjih godina sve češće su žrtve agresije na društvenim mrežama, ističe naša sagovornica.
– Kada govorimo o tome ko su žrtve, nema prepoznatljivog „profila”. Svaka žena može postati žrtva bez obzira na godine, obrazovanje, ekonomski i radni status. Proces oporavka žene od traume nasilja i vrsta podrške i pomoći koje su im potrebne razlikuju se od slučaja do slučaja – kaže koordinatorka ZEC-a.
NE UOČAVAJU SE SVI OBLICI NASILjA
Aralica ističe da društvo najčešće prepoznaje fizičko nasilje, jer su njegove posledice najvidljivije. Razgovor sa konsultantkinjama mnogim ženama pomogne da imenuju ono što im se dešava kao psihička ili ekonomska agresija.
– Problem porodičnog nasilja je kompleksan. Dobra intersektorska saradnja je ključ za pružanje efikasne pomoći i podrške žrtvama. Zrenjanin je u tome uvek prednjačio, model saradnje institucija u našem gradu bio je neka vrsta podsticaja da se po njemu iskroji zakon – podvlači Aralica.
Problem je, kaže, što žrtve često odustaju od prijave nasilnika zato što nisu dovoljno informisane o nadležnostima institucija, kao i o podršci i pomoći koju mogu dobiti.
ZEC im pruža takve informacije i ohrabruje ih da se obrate nadležnima.
Na pitanje zašto žene ostaju u nasilnim odnosima, Aralica navodi da se ne može dati jednostavan odgovor zato što su razlozi brojni. Jedna od najčešćih predrasuda jeste da žena može napustiti nasilnika i da je ostajanje sa njim stvar izbora, kaže naša sagovornica.
– Žene ostaju u nasilnom odnosu zato što nemaju sigurnih opcija za sebe i decu, ekonomsku samostalnost, podršku porodice, plaše se nasilnika… Jedan ili više ovih razloga utiču na to da one ostaju sa nasilnikom ili ga više puta napuštaju i vraćaju mu se – objašnjava Aralica.
MEDIJI KAO PARTNER U BORBI
Kako iz Zrenjaninskog edukativnog centra kažu, uloga medija u prevenciji rodno zasnovanog nasilja je velika. Sredstva javnog informisanja utiču na javno mnjenje i mogu doprineti suzbijanju predrasuda o nasilju. Njihova odgovornost je da ne pristupaju ovoj temi senzacionalistički, nego da deluju edukativno, da se bave činjenicama i utiču na povećanje informisanosti javnosti o ovom problemu, poručuju iz ZEC-a.
STVARANJE POSLOVNIH PRILIKA ZA ZANEMARENE GRUPE
Okrugli sto „Javno – privatno – građanskim partnerstvom do bolje inkluzije marginalizovanih grupa žena na tržište rada Zrenjanina”, održan je u ponedeljak, 29. novembra.
– Na tržištu rada primetan je manjak različitih profila radne snage. Udruženje poslovnih žena Srbije ovakvim projektima kroz diskusiju želi da istraži mogućnosti i unapredi saradnju, kako bi se za zapostavljene grupe stvorili bolji uslovi – kaže Sanja Popović Pantić iz Udruženja poslovnih žena.
Na tribini je istaknuto da je potrebno učvrstiti mrežu podrške i edukovati poslodavce i zaposlene da mogu da prepoznaju i adekvatno reaguju u slučaju nasilja.
