Opšta bolnica „Đorđe Joanović” u Zrenjaninu je sa svojim Infektivnim odeljenjem smeštenim u dva prostora, trenutno jedina u kovid sistemu u Srednjobanatskom okrugu. O zbrinjavanju i lečenju obolelih razgovaramo sa načelnikom Infektologije dr Draganom Tošićem, specijalistom infektologom, sa 34 godine radnog staža i više od četvrt veka iskustva u specijalizaciji. U decembru je preležao koronu i vratio se u „crvenu zonu”, gde je suočavanje sa smrću svakodnevno. Nažalost, pandemija je letos odnela i njegovu suprugu koja je takođe bila lekar.
Koliko je kovid bolesnika u zrenjaninskoj Bolnici, koliko ih dnevno zbrinjavate?
– U našoj Bolnici su trenutno (8. aprila) na lečenju 72 pacijenta sa srednje teškom i teškom kliničkom slikom. Svaki dan je drugačiji, svaki donosi nešto sa čime moramo da se suočimo, svakodnevno ispred naših ambulanti brojni ljudi čekaju da im pomognemo. Dnevno pregledamo više od stotinu pacijenata. Ipak, to je znatno manje nego, recimo, u decembru, kada smo ih imali više od 200, 250, pa i 300, tako da smo u kovid sistem morali da uvedemo i Banju „Rusandu”.
Kakve metode lečenja primenjujete? Imate li sve što je neophodno?
– Prvi put se susrećemo sa ovakvom pošasti, ništa slično nismo učili ni na fakultetu. O ovoj bolesti saznavali smo na osnovu informacija koje smo dobijali od kolega iz kliničkih centara i iz sveta. Doneti su i protokoli lečenja, sada je to već 10. ili 11, sve činimo da ojačamo imuni sistem pacijenta, ali simptomi su različiti, različite reakcije. Dešavalo se da sve krene na bolje i onda se naglo pogorša, a bilo je i obrnutih slučajeva. Nepredvidivo i nezahvalno za prognoze. Strašno je kada ne možete da pomognete. Na sreću, stigle su i vakcine za koje verujemo, kao što je bilo uvek u istoriji, da će zaustaviti pandemiju. Sve vreme smo imali dovoljno opreme i zaštitnih sredstava, a tako je i sada, ni u čemu ne oskudevamo.
Koliko napora, znanja, organizovanosti zahteva sve to?
– U Zrenjaninu početak epidemije nije bio dramatičan, ali je u junu došlo do pogoršanja, bilo je dosta smrtnih ishoda. Danonoćna dežurstva, zbrinjavanje, transport… Jun, jul i avgust su bili veoma teški, a nakon stišavanja, usledili su još teži novembar i decembar, pa i januar… Počeli su da se razboljevaju zdravstveni radnici, lekari, medicinske sestre, bilo je veoma teško organizovati rad… ali smo uspevali i uspevamo, samopregornim radom. Radilo se po 10, 12, 15 časova. I niko, nikada, nije rekao da ne može, što nam je svima ulivalo snagu da nastavimo borbu, ali i nadu da će pandemija jenjavati zahvaljujući uspešnoj vakcinaciji.
Zabluda je da kovid 19 napada samo respiratorne organe?
– Ovaj virus napada sve organe, ne štedi ni srce, ni bubrege, kao ni centralni nervni sistem. Najčešće komplikacije su sa plućima, a najteže je kada počne gušenje. Tada se ne zna kome je teže, lekarima i sestrama ili pacijentima. I oporavak izlečenih pacijenata potraje i praćen je zamorom, nedostatkom kondicije, ponekad i tokom nekoliko meseci. Posebno moraju da se čuvaju trudnice.
Sada raspolažete i iskustvom?
– Iskustvo, naravno, pomaže, ali leka još nema. Dok čekamo lek, a ne znamo kada će stići, vakcinacija i samo vakcinacija. Mi smo jedna od retkih zemalja koja raspolaže sa više vrsta vakcina. Ali ni jedna, pa ni ove vakcine, ne štiti sto posto. Prema dosadašnjim podacima, oko 10 odsto vakcinisanih mogu da se razbole, ali od tih 10 odsto, čak 90 odsto neće imati težu kliničku sliku. Mislim da je beg od vakcinacije, u stvari – strah i informacije koje šire protivnici vakcine. Dobar primer je Izrael, a mi smo na dobrom putu.
Najviše zaposlenih je angažovano na lečenju bolesnika zaraženih kovidom, ali brinete i o drugim pacijentima.
– Za sada, radimo samo hitne i onkološke operacije. Sve što može da se odloži, sačekaće povoljniji trenutak.
Preležali ste kovid 19, vaša supruga, takođe lekar, izgubila je bitku…
– Gubitak člana porodice je veliki stres i velika tuga. Nažalost, ovaj virus je odneo moju suprugu. Još se oporavljam od nenadoknadivnog gubitka i ne verujem da ću se ikada oporaviti. Vratio sam se struci i pokušavam da se i psihički i fizički rehabilitujem kroz rad. Nažalost, mnogi naši sugrađani i građani širom Srbije su izgubili drage osobe, životne saputnike, decu, roditelje, rodbinu, prijatelje… Zato je moja molba – vakcinišite se i zaštitite sebe i druge. Branka Jajić
