Svi koji se bave sportom – rekreativno ili profesionalno, trebalo bi da kontrolišu zdravlje kod sportskog lekara, mišljenje je dr Ivana Lukića, vlasnika specijalističke ordinacije medicine sporta „Sportrehamedika”.
Poslednjih godina u našoj zemlji je bilo nekoliko slučajeva mladih koji su preminuli tokom treninga, a tada mnogi postavljaju pitanje da li sportisti prolaze sve neophodne lekarske provere. Ova oblast je zakonski dobro uređena, međutim, u praksi još ima prostora za napredak, veruje dr Lukić. Osnovni pregledi sportista, na osnovu Zakona o sportu, obavljaju se na svakih šest meseci, pri čemu se rade laboratorija, krvna slika, EKG u miru, merenja visine, težine… Kome se preporučuju dodatni pregledi i šta oni obuhvataju?
– Pored tih osnovnih pregleda, posebna zdravstvena sposobnost se utvrđuje proširenim obimom pregleda za određene kategorije sportista. To su profesionalci, reprezentativci, sportisti nacionalnog nivoa, kao i mlađih kategorija koji se takmiče u starijim uzrasnim kategorijama i oni kojima to traži nadležni granski savez. Obim i način pregleda regulisan je Pravilnikom o utvrđivanju zdravstvene sposobnosti sportista za obavljanje sportskih aktivnosti i učestvovanje na sportskim takmičenjima. Za neke sportove pregled je proširen na otoskopski (pregled unutrašnjosti uha) i oftalmološki (između ostalih, automobilizam, bob, boks, vazduhoplovstvo, ronjenje i za nacionalne selekcije: biciklizam, vaterpolo, dizanje tegova, kajak, plivanje, skijanje na vodi, sinhrono plivanje, sportsko penjanje, triatlon itd). Reprezentativne selekcije rade i ergometrijska testiranja (opterećenje srca) i ehokardiografiju. Pored toga, za ove kategorije obavezna je proširena laboratorija koja obuhvata sedimentaciju, bilirubin, hepatogram, ureu i keatinin. Kako je po Vašem mišljenju rešena medicinska provera sportista u Srbiji?
– U Srbiji trenutno radi 103 specijalista sportske medicine koji su prilično dobro raspoređeni po celoj teritoriji. Zakonski je to od 2011. godine dobro regulisano. Kao i druge stvari kod nas, samo još da ta zakonska obaveza u potpunosti zaživi u praksi – da se učesnici u sportu redovno periodično pregledaju po utvrđenom protokolu i od strane edukovanog kadra. Takođe, iako je po Zakonu o sportu formirana i služba sportskih inspektora, a postoje i određene kazne za njegovo nepoštovanje, još uvek su brojni primeri izbegavanja pregleda, čime se sportisti dovode u opasnost. Bilo bi poželjno da i rekreativci imaju obim pregleda koji važi za posebnu zdravstvenu sposobnost. Da li bi i treneri u sportskim klubovima trebalo da budu obučeni da pružaju prvu pomoć?
– Bilo bi poželjno, naravno. U nekim ustanovama koje školuju trenerski kadar, kao što je Sportska akademija na kojoj predajem, to je obavezni deo nastave. Često mladi sportisti u pubertetu naglo počinju da rastu, koje su preporuke njima i njihovim roditeljima?
– U fazi ubrzanog rasta i razvoja, zbog prevelikog opterećenja, javlja se čitav niz oboljenja lokomotornog aparata, poznatih pod nazivom osteohondropatije. Važno je da sa njima budu upoznati prevashodno treneri, zbog doziranja opterećenja, a zatim roditelji da na vreme reaguju ako im se deca požale. Pored toga, treba obratiti pažnju na virusne infekcije koje, ako se dovoljno ne izleče, mogu ostaviti posledice na srčanom mišiću i lokomotornom aparatu.
