Počela je kako treba. Nova 2020. godina. Uz čestitke, zagrljaje i poljupce. Ljubavi, sreće, zdravlja… (redosled zavisi od godina onoga kome ih upućujete)… Da se ostvare neostvarene i nove želje. Vatromet, slavlja, u restoranima ili u kućnoj varijanti, toplo u srcu, na stolu sve po redu, pa muzikica, dobro i petarde i malo šenlučenja koje mi još odzvanja u ušima.
Tako smo pravili planove šta ćemo da radimo ove godine, u firmama kako će da se sklapaju novi ugovori, mali preduzetnici, prepuni ideja, samo da posao krene… Onda su počele da stižu vesti da se tu nekom dalekom kineskom gradu pojavila čudna bolest i brzo stigla i na naš kontinent. Prve vesti o preminulima. Državni vrh uvodi vanredno stanje. Krizni štabovi održavaju konferencije za novinare i dodatno nas zbunjuju – struka kaže ovako, ali i onako, nikako da se dogovore… Maske. Pomoć starijima, penzionerima koji ne smeju da napuštaju domove, volonteri Crvenog krsta pomažu. Spremaju se paketi za one. Privrednicima je sve teže, posla sve manje. Policijski čas sve duži i duži…
Aplaudiramo u 20 časova zaposlenima u zdravstvu koji se bore za svakog pacijenta. Udaljujemo se jedni od drugih. Pozdravljanje laktom ili stisnutom pesnicom što me maksimalno nervira jer ne volim ni da se laktam, niti pesničim. Đaci uče „na daljinu“. Počinje neki novi život, život koji nam je nametnuo korona virus. Onda dolaze izbori, republički, e, to se već mora, pa još neki događaji. Kovid opet napreduje.
Kada se konačno malo unelo optimizma i „relaksirajućih mera“ , malo smo uživali u suncu. Septembar, đaci kreću u školu, maske obavezne, ali se ubrzo za one starije nastava organizuje onlajn. I ponovo pandemija, u još strašijem obliku, skoro svi zdravstveni kapaciteti se pretvaraju u kovid bolnice.
Čekanje u dugim redovima za testirnje na Zelenom polju, već je i hladno, ako si pozitivan, onda moraš da odeš u drugu zdravstvenu ustanovu na rengen da snimiš pluća i … Brojke obolelih i preminulih se povećavaju. Tuga. Najgore je što su preporuke i zabrane primenjivane selektivno, pa je neko mogao da organizuje velike proslave rođendana i slično, kod nekog na sahrani reka ljudi, kod običnih smrtnika samo najbliži. Jer, struka tako kaže.
Tako ispraćamo ovu novu godinu a kao da je nije ni bilo…
