Građani i privreda se zadužuju „i šakom i kapom”
Piše: dr Dejan Molnar,
vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Odlagalo se dokle se moglo – donosioci odluka i kreatori javne politike morali su još jednom da „pokleknu” pred novim naletom korona virusa (raste broj obolelih i umrlih). Sredinom ove nedelje uvedene su strože mere – prestaju sa radom ugostiteljski objekti, oni koji se koriste za sport i rekreaciju, odlažu se kulturne manifestacije, škole su ponovo prešle na „on lajn” nastavu…
Utisak je da su razlozi za odlaganje ovog delimičnog „zatvaranja” isključivo finansijske prirode. Kada se određenim delatnostima zabrani da rade, to znači da preduzeća iz tih branši ne mogu da ostvaruju prihode. Kada bi država imala više novca na raspolaganju, ona bi njima mogla da pritekne u pomoć tako što bi im nadoknadila propuštene prihode. Međutim, novca za to očito nema.
Pandemija je u značajnoj meri finansijski iscrpela veliki deo preduzeća i građana. O tome svedoče podaci o obimu, namenskoj strukturi i dinamici njihove kreditne zaduženosti kod poslovnih banaka.
Postoje različite vrste kredita prema nameni. Investicioni su dugoročniji i uglavnom se koriste u uslovima povoljnih tržišnih kretanja – firme pozajmljuju novac od banaka sa ciljem da prošire svoje kapacitete i obim poslovanja. Sa druge strane, krediti za likvidnost, obrtna sredstva i refinansiranje su kratkoročniji i preduzeća ih koriste onda kada imaju određenih poteškoća sa izmirivanjem svojih tekućih obaveza. Stoga, povećanje investicionih kredita bi se moglo protumačiti kao pozitivan signal, dok rast zajma za likvidnost i obrtna sredstva može ukazivati na prisustvo finansijskih poteškoća.
Nivo kreditne zaduženosti privrede kod poslovnih banaka je u januaru 2021. u odnosu na isti mesec 2020. godine bio veći za 907 miliona evra, odnosno za 8,52% (povećanje sa 10,65 na 11,56 milijardi evra). Pri tome, gotovo celokupan prirast ovih dugova potiče od kredita za likvidnost i obrtna sredstva (povećanje od 852 miliona evra). Obim kredita za likvidnost i obrtna sredstva privrede je u januaru 2021. u odnosu na januar 2020. godine. bio veći za čak 20,37%. Sa druge strane, obim investicionih kredita je povećan za 3,73%.
O nivou ugroženosti malih preduzeća i preduzetnika govore sledeće činjenice. Stepen njihove ukupne kreditne zaduženosti je u prvom mesecu 2021, u odnosu na januar 2020. godine bio veći za čak 20,2%. Pri tome, obim kredita za likvidnost i obrtna sredstva ovog segmenta privrede je u godini pandemije povećan za čitavih 71,5% (sa 166 na 286 miliona evra), dok je iznos investicionih zajmova smanjen za čak 13%.
Kreditna zaduženost stanovništva je tokom perioda januar 2020 – januar 2021. godina povećana za čak 1,06 milijardi evra (sa 9,43 na 10,49 milijardi evra), odnosno za 11,22%. Oko dve trećine ovog prirasta se odnosi na gotovinske i na kredite za refinansiranje, tj. na one zajmove koje građani od banaka uzimaju za tekuću potrošnju (svakodnevne potrebe; preživljavanje).
Obim zaduženja stanovništva i privrede u Srbiji u godini pandemije korona virusa povećao za oko 2 milijarde evra, kao i nepovoljna namenska struktura (svrha) ovih dodatnih kredita, ukazuju na sve teži finansijski položaj privrede i građana.
