Inflacija već „pojela” najavljeni rast minimalca
Piše: dr Dejan Molnar vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Ministar finansija je obznanio povećanje minimalne zarade za 14% (ili čak i više od toga) početkom naredne godine. „Minimalac” je zapravo najniži i zagarantovani iznos koji je poslodavac u obavezi da isplati radniku koji je zaposlen sa punim radnim vremenom. Na taj iznos se potom obračunavaju odgovarajući porezi i doprinosi koji se uplaćuju u državni budžet. Proizilazi bitan zaključak – što je veća minimalna cena rada, to su veće i poreske obaveze poslodavaca.
Ova tema najviše se odnosi na radnike koji primaju minimalac i poslodavce kod kojih oni rade. Velika i ekonomski snažnija preduzeća, kao i javni sektor, isplaćuju zarade koje su veće od najnižih, pa ih ovo najavljena mera direktno i ne dotiče. Biće pogođeni, pre svega, mali preduzetnici (porodična preduzeća), jer će morati više da izdvajaju za plate, kao i za pripadajuće dažbine kojih država, očito, ne želi da se odrekne (npr. izostaje značajnije povećavanje neoporezivog dela zarade).
Da bi opstali moraće da povećavaju cene svojih proizvoda, a to znači novi pritisak na inflaciju, koji će ubrzo obezvrediti povećanje zarada. U pitanju je školski primer tzv. inflacije troškova, kada proizvođači rast troškova poslovanja (poput zarada) nastoje da „ugrade” u cene po kojima svoje proizvode realizuju na tržištu.
Planirano uvećanje minimalca od 14% ne pokriva ni porast cena koji se desio u tekućoj godini. To znači da će siromašniji građani verovatno živeti još lošije, jer će za minimalnu platu moći da kupe manje proizvoda i usluga. Ovakva ocena sledi na osnovu analize strukture prosečne potrošačke korpe u Srbiji u kojoj dominiraju hrana i bezalkoholna pića (39,4%), zatim stanovanje, voda, struja, gas i druga goriva (19,3%), alkoholna pića i duvan (9,1%) i transport (7,9%). Samo na ove četiri grupe proizvoda i usluga odlazi blizu 76% prosečnih izdataka domaćinstava. U julu mesecu 2022. u odnosu na isti mesec prethodne godine su upravo ova dobra imala najveći rast cena – hrana i bezalkoholna pića (19,7%), transport (18,9%), stanovanje, voda, struja, gas i druga goriva (9,6%), alkohol i duvan (7,2%). Na bazi ovoga deluje da je i najavljeni rast minimalca nedovoljno. Ipak, otvara se pitanje da li privreda može da podnese to povećanje i koji se efekat očekuje, budući da će inflacija sve to „pojesti”.
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) za jun 2022. godine iznosila je 74.302 dinara. Istovremeno, prosečna potrošačka korpa je bila 84.769,35 dinara, što znači da je za njeno pokriće bilo potrebno 1,15 prosečnih zarada.
Važniji podatak od prosečne zarade je tzv. medijalna zarada koja je u junu bila na nivou od 56.397 dinara. U pitanju je iznos koji ukupan broj zaposlenih deli u dve jednake grupe – jednu čine oni koji su primali platu do tog iznosa ili manje, dok u drugu spadaju oni koji su imali primanja iznad te vrednosti. Dakle, u Srbiji je juna ove godine 50% zaposlenih (njih preko 1,1 milion) ostvarilo zaradu do navedenog iznosa. Ukoliko cene nastave da se povećavaju ovim tempom, ubrzo bi i oni koji imaju platu iznad minimalne mogli da se nađu u riziku od siromaštva.
