U proteklih godinu dana zabeležen je rast potrošačkih cena za 8,8 odsto, pokazuju zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku. Iz nedelje u nedelju za iste pare može se kupiti sve manje namirnica. U potrazi za svežim i povoljnijim voćem i povrćem sugrađani se upućuju na pijacu.
Ipak, skok cena primetan je i tamo. Kako saznajemo na terenu, inflacija za posledicu ima osetan pad prometa koji pogađa poljoprivredne proizvođače i trgovce.
Pored toga, prodavci će do kraja aprila morati uz kupljenu robu da izdaju i račun, ukoliko nisu proizvođači, propisuje novi Zakon o fiskalizaciji. Odluka je izazvala veliko nezadovoljstvo među trgovcima, koji su zbog nje bezuspešno protestovali u dva navrata. Većina ne podržava ovaj potez, mnogi kažu da će zbog obaveznih fiskalnih kasa napustiti tezge. Drugi su odlučili da pokušaju da ostanu na tržnici, a na koji način – saznajemo u razgovoru sa njima.
UGROŽENI MALI TRGOVCI
Ponuđač sa velike pijace, čije je ime poznato redakciji, podseća da su u većini slučajeva za robu koju preprodavci nude već plaćeni porez i PDV. Sada će zbog sitne razlike u ceni koju oni ostvare državi morati još jednom da plate, ističe on.
– Sklapamo kraj sa krajem, ako uvedu fiskalizaciju nema šanse da nastavimo sa prodajom. Ne isplati se, nestaće pola pijace koju sada vidite. Ukoliko istovremeno dođe pet mušterija, kucanje računa će nam oduzeti mnogo vremena, a nemamo para da plaćamo da neko radi za nas – objašnjava naš sagovornik.
Sa njim se slaže i porodica Milaković kojoj je pijačna prodaja već 27 godina jedini izvor prihoda. Nude robu iz uvoza za kojom je, kažu, zbog povoljnijih cena nego u marketima, velika potražnja. Ipak, ukoliko budu morali da sprovedu fiskalizaciju zatvoriće tezgu, objašnjava Draško Milaković.
Kada su u pitanju voće i povrće, naš sagovornik smatra da je fiskalizacija nemoguća, budući da prodavci nemaju iste uslove kao trgovinski lanci. Ističe da na zrenjaninskoj pijaci ima jako malo proizvođača. Ukazuje da izlažu samo pijačnim danima (utorkom, četvrtkom i subotom), svoje proizvode nude isključivo u sezoni, od aprila do oktobra.
– Pri prodaji voća i povrća na početku dana iznesete svežu robu, ona kalira pa onda da bi je prodali, menjate cenu. Ako ostavite za sutra biće još goreg kvaliteta, pogotovo osetljiva roba kao što su na primer kajsija i jagoda – ističe Milaković.
Kako na terenu saznajemo, isto mišljenje dele i trgovci odećom i mešovitim programom. Procenjuju da će pojedinci koji imaju dosta robe opstati, ali da je fiskalizacija neodrživa, jer će uništiti male trgovce.
– Ne bežimo od obaveza, plaćamo zdravstveno, penziono, knjigovođu, 25 hiljada mesečno odvajamo za zakup tezgi. To je oko 50 hiljada za „radnju” od šest kvadrata. Pošto ne mogu sve da postignem sam, moram da zaradim i za dve plate. Treba mi dosta pazara dnevno da bi sve to pokrio – objašnjava Zoran Malinić, koji već gotovo 20 godina na velikoj pijaci prodaje dečju garderobu.
Prema njegovim rečima, zbog ekonomske i političke situacije u svetu se već sada oseća pad prometa. Podizanje cena će biti neizbežno ukoliko se fiskalizacija primeni, ocenjuje naš sagovornik.
CENE SKOČILE, POTRAŽNJA OSLABILA
Pad prometa i drastičan skok vrednosti proizvoda potvrđuju i prodavci voća i povrća sa kojima smo razgovarali. Trgovci se slažu da trenutna situacija nije pogodna za pijačare i da se osete promene kada je u pitanju potražnja.
Radica Krstin koja na svojoj tezgi nudi domaće i otkupljene proizvode potvrdila nam je da je morala da koriguje cene.
– Sve je skuplje, a primetno je i da se slabije kupuje – kaže Krstin.
Sugrađanka, koja je htela da ostane anonimna, deli mišljenje svojih kolega prodavaca o tome da ova godina i nije baš dobra.
– Moramo da se ravnamo kako možemo i da cene budu u skladu sa situacijom. Sad je ljudima sve skupo. Prva ja koja kupujem svesna sam toga. Ova godina je malo slabija, jedino subotom uspemo da ostvarimo neki boljitak. Nekad prođe po tri sata da nemamo mušterije – kaže naša sagovornica.
Zagorka Berarov koja Zrenjanincima nudi domaće proizvode, deli mišljenje kolega da je na pijaci ljudi sve manje, uprkos lepom vremenu.
– Kada legne penzija primeti se da ima više mušterija. Četvrtak je i lep dan, a nema baš puno kupaca. Subotom imamo najviše posla – objašnjava Berarov.
NAJVIŠE POSKUPELI KROMPIR, LUK I MED
Za kilogram krompira na velikoj pijaci potrebno je izdvojiti 80 dinara, što je 30 dinara više nego u junu prošle godine. Cena crnog luka kreće se od 60 do 100 dinara, u odnosu da prošlogodišnjiih od 30 do 50, a vrednost tikvice skočila je sa 150 na 250 dinara za kilogram, koliko staju i brokoli i krafiol. Zelena salata može se pronaći za 30 do 50, dok kilogram krastavca košta čak 200 dinara.
Na tezge je stigao i mladi luk čija veza staje od 30 do 50 dinara. Tu je i sremuš za koji je potrebno izdvojiti 70, a za mirođiju i zelen 60 dinara. Cena praziluka je raznolika. Tri komada sitnijeg mogu da se kupe za 100 dinara, dok jedan veći košta isto toliko.
Drastičan skok cene beleži i med, pa se sada u zavisnosti od vrste mora platiti od 800 do 1000, u odnosu na prošlogodišnjih od 700 do 800 dinara.
J. Šormaz, M. Solarov
NE MOGU DA PARIRAJU MARKETIMA
Prodavac koštunjavog voća, koji je želeo da ostane anoniman, ocenjuje da je mušterija sve manje zbog konkurentnosti supermarketa.
– Veliki uvoznici su podigli cene. Sve je manja razlika između marketa i pijace. Oni povoljnije nabave proizvod i kada stave na akciju nikad nisu na gubitku – objašnjava naš sagovornik.
MALO JE PROIZVOĐAČA
Većina sugrađana nije bila voljna da podeli svoje mišljenje o poskupljenjima i pijačnoj ponudi. Desanka Čolak koju smo sreli na tržnici kaže da ponuda nije raznovrsna kao ranije, a primećuje da nema mnogih proizvođača čije je proizvode htela da kupi.
– Cene su takve kakve su. Svako se prema svome dinaru pruža koliko može. Ovde je manje – više dosta onih koji kupuju na kvantašu pa donose da prodaju. Više volim da kupim od proizvođača, jer sam poreklom sa sela i navikla sam na domaće – ističe Čolak.
